Priznajmo – svi se mi možemo pronaći makar u jednoj stavki ispod! I to je u redu. Ali možda – samo možda je vreme da razmislimo da uvedemo neke promene, za dobrobit razuma, odnosa sa decom, i zato što je život kratak.
Osuđujemo druge roditelje.
Uh, ovo SVI radimo. Svi smo mi videli tog roditelja koji viče na svoje dete u prodavnici; mama koja vodi svoju premalu decu na večeru u MekDonalds, i tatu koji pušta decu da do deset uveče ostanu budna. Da, u pravu ste – mogu oni bolje od toga, i trebalo bi. Ali umesto da se fokusiramo na njihove greške, bolje je da se koncentrišemo na ono što mi radimo. Svaki put kada uradite nešto dobro kao roditelj, dajte sebi malo oduška. Samo napred, i neka Vas ostalo ne dotiče. Niko nije savršen, i svako za svoje dete radi onako kako misli da je najbolje (i to je ok, sve dok zdravstveno ili psihološki ne ugrožava dete!).
Pričamo negativno o sebi.
Da li Vam se ikada dogodilo da o sebi kažete nešto što i nije tako laskavo? „Osećam se tako debelo danas.“, „Bože, koliko sam glupa!“ Svi mi imamo svoje momente, zasigurno, ali razmislite dva puta pre nego što kretene da kritikujete sami sebe – pogotovo kada su Vaša deca u blizini. Deca se ugledaju na nas, mi smo ti koji im pružaju utehu i sigurnost. Kako li je detetu koje zna da njegova rođena majka ili otac ne misle najbajnije o samima sebi? Ne baš lepo. I, ako Vaše dete dovoljno često sluša ovakve stvari, nemojte biti iznenađeni ako sutra imate dete sa niskim samopoštovanjem. A ne želimo da prenosimo svoje nesigurnosti na svoju decu, zar ne? Budite dobri sami prema sebi!
Grad Odvraćanja Pažnje: Stanovništvo – svi mi.
Kada ste poslednji put proveli vikend bez mobilnog telefona u šaci? Kada ste poslednji put videli porodicu u šetnji, pikniku, a da makar jedan roditelj ili dete ne gleda u svoju pametnu napravu? Ovo je, u poslednje vreme, izazov za sve nas. Svi smo „onlajn“ non stop, i ima logike – zauzetiji smo no ikad i postali smo šampioni multitaskovanja zahvaljujući roditeljstvu. Ali, svo to čačkanje telefona može užasno uticati na odnos sa Vašom decom, i čak na to kako se osećate o sebi. Pokušajte malo da se udaljite od pametnih sprava. Napravite ritual – bez telefona i tableta posle 19 časova. Razgovarajte. Igrajte neku društvenu igru. Prošetajte. Iznenadićete se koliko ćete naučiti – i koliko će se Vaše raspoloženje popraviti – i osećaćete se mnogo bolje jer ostvarujete vezu sa osobama koje volite, a ne sa Internetom.
Pričamo loše o ljudima koje naša deca vole.
Bilo da je to bivši muž, Vaša sestra, brat, detetova učiteljica ili svekar i svekrva, velike su šanse da će Vas neko od ovih ljudi makar nekad iznervirati i da će Vam biti potrebno da se „izduvate“ o tome. Učinite sebi uslugu i to radite kada nema dece u blizini. Oni ne moraju da slušaju loše o ljudima koje vole, bez obzira na nivo „gluposti“ koju su, po Vašem mišljenju, napravili ili izgovorili. Držite to među vama, odraslima, i pružite svojoj deci mogućnost da uživaju u svojim bakama, dekama, ujkama, stričevima i tetkama.
Želimo sve da kontrolišemo.
Ko još želi da vidi kako njegovo dete pada, povređuje se, bude razočarano? Pogodite šta – sve te stvari su deo života, i ukoliko pokušamo da kontrolišemo svaku sitnicu koju urade, kažu ili iskuse, spremamo ih da budu potpuno nesposobni za život. Ukoliko pokušavate da previše kontrolišete svoje dete, to može samo otići u totalno drugu krajnost i u detetu izazvati bunt i kontritranje. A, da li zaista želite da imate taj problem? Dajte svojoj deci slobodu da prave greške. Jedno je čuvati ih i paziti na njih, a sasvim drugo kontrolisati svaki njihov pokret. Pustite ih da uče iz svojih životnih iskustava – to će ih obogatiti na duge staze.
Fotografišemo sve živo. Fotografišite malo manje. Ne, nemojte baciti kameru/aparat/telefon u stranu jer nema ničega lepšeg od uspomena u vidu fotografije, ali nekad je jednostavno bolje uživati u trenutku! Možete na rođendanima i sličnim dešavanjima često videti roditelja koji u svoje dete gleda kroz objektiv. Tako, kao da niste tamo. Svi smo toliko navikli da fotografišemo svaki pokret svog deteta da smo zaboravili da je bolje umesto toga da uživamo u svemu tome, tik uz svoje voljeno biće. Fotografišite par puta i onda aparati ili telefon u džep.
Ne umemo da kažemo „NE“
Tako je lako potrošiti novac na detetove želje. Naravno da želite da Vaše dete uživa u tim sitnicama, pa možda i da ima ono što Vi nikada niste. Ali, zastanite. Nemojte detetu svaki dan pružati zadovoljstvo da dobije nešto novo, neki poklon, jer ćete u suprotnom imati dete koje ne prihvata „ne“ kao odgovor. Slobodno se „otvorite“ s vremena na vreme! Na kraju krajeva, nema ničeg lepšeg nego darovati svoje voljene, ali, nemojte se predati i uslišiti svaku želju svog deteta, jer mu tako samo otežavate; misliće da je svet podređen njemu i da se isti oko nega vrti. A, svi znamo da nije tako.
Opušteni samo u svom svetu.
Ukoliko Vi lično ne volite ringišpil i zabavne parkove, verovatno nikada dete u iste nećete odvesti. Ukoliko ne volite neku hranu, šanse su da je ni Vaše dete neće voleti. Veoma je lako izbegavati sve situacije koje su nama lično neprijatne, ali na taj način svom detetu uskraćujete nova iskustva i avanture. Provedite malo više vremena isprobavajući nove stvari zajedno sa svojom decom, i dozvolite im da istražuju, sami donose zaključke o tome šta im se dopada, a šta ne, i na taj način ćete se možda i Vi sami predomisliti u vezi nečega.
Kvalitetno provedeno vreme koje i nije baš toliko kvalitetno.
Seli se da s decom odgledate film, koji počinje a Vi u tom trenutku vadite telefon „samo da proverite poslovni mejl“ ili da „bacite pogled na tu jednu notifikaciju sa Fejsbuka“. Možda čak i samo da ufotkate glavicu svog deteta i stavite hešteg #kvalitetnoprovedenovreme. Da, skoro svi to radimo. Ali, pogodite šta – kada niste potpuno posvećeni trenutku, deca to osete. Pitaće Vas zašto ne gledate. Oni znaju da ne uživate u tom trenutku s njima. Na telefonu nećete propustiti ništa što ne može da sačeka malo. Hajde da se skoncentrišemo na zaista provedeno kvalitetno vreme umesto da samo „šerujemo“ o tome.
Ne govorimo „Volim te“.
„Volim te“. Dve male reči, to je sve što one jesu. A ipak, kada je to nešto na šta niste navikli da čujete, nije ni lako izgovoriti ih. Nema ničeg lepšeg za Vaše dete od toga da zna da je voljeno, i da, to znači da treba to da im pokazujete i delima i rečima! Recite im da ih volite. Ovo se važi i na odraslu decu – nikad nije kasno. Samo napred, recite im – biće Vam uzvraćeno i poljubiti Vas pravo u srce.
Izvor: Nemjka