Dr Samanta Rodman je klinički psiholog i mama troje dece. Na svom blogu, ona piše o raznim temama iz porodične psihologije. Mi izdvajamo njene predloge pitanja koja treba redovno da postavljate deci kako bi ona razmišljala o tome šta ih čini srećnima. Cilj je da deca, posle nekog vremena, usvoje ova pitanja i počnu da ih postavljaju sama sebi u svojim glavicama. To znači da smo im poklonili sreću, a što će usrećiti i nas. Autorka napominje da nemanje vremena nije izgovor jer ako ona uspeva sa troje dece, svako može. Dakle, evo kojih 11 pitanja treba redovno da postavljate deci:
Koji ti je bio omiljeni deo današnjeg dana?
Ovo je odlično pitanje koje detetu možete postaviti pred spavanje, da mu pomognete da se oseti zadovoljno i srećno pre spavanja. Ono uliva i naviku fokusiranja na ono najbolje što se desilo u bilo kom danu, umesto na ono najgore. Ako ovo bude vaša navika pred spavanje, kasnije će detetu dolaziti prirodno.
Na čemu si zahvalan/na?
Ovo pitanje je odlično za porodičnu večeru. Svaki član porodice može da kaže na čemu je tog dana zahvalan. Postoji jaka veza između sreće i zahvalnosti, tako da je ovo veoma moćna navika.
Kako ćeš rešiti problem?
Kada vam se dete obrati sa nekim problemom, postavite mu ovo pitanje toplim i zainteresovanim tonom. Nemojte samo uskakati i rešavati ih umesto njega. Jer, kako mu to pomaže na duge staze? Barem mu dajte šansu da samo poradi na problemu i poklonite mu poverenje u njega a što je evidentno ovim pitanjem koje implicira da mislite da dete može samo da smisli rešenje za ono što ga muči. Ako vaše dete kaže „Ne znam“, vi možete reći, „Ni ja nisam sigurna, hajde da pokušamo zajedno da smislimo.“ Srećni ljudi su oni koji misle da su problemi savladivi a sebe vide kao efektne u rešavanju problema.
Kako si se osećao/la?
Uz rizik da zvučim baš kao psihijatar, reći ću da je osnovni deo sreće mogućnost da se primete i izraze sopstvena osećanja. Ako možete da verbalizujete ono što osećate, možete da tome date smisao, možete da procesuirate svoje stanje i da potražite pomoć drugih. Ovo je odlično pitanje koje detetu možete postaviti kada vam ispriča nešto „loše“ što se desilo, umesto da samo ignorišete značaj njegove priče u stilu „to nije tako strašno“ ili pokušate da popravite situaciju sa „mama će ti doneti malo leda!“ i slično. Ovo pitanje trenira vaše dete da postane svesno svojih osećanja i da te informacije pametno iskoristi.
Šta misliš da on/ona oseća?
U bilo kojoj situaciji možete da razvijate empatiju kod deteta tako što ćete mu postaviti pitanje o tome kako se neko drugi oseća. Empatija će usrećiti vaše dete, ono će imati bolje interpersonalne veštine, bolje će se osećati jer razmišlja (a zatim i pomaže) drugima, i daje mnogo više smisla životu.
Kako možemo to da gledamo sa vedrije strane?
U bilo kojoj situaciji, dete možete učiti da sve ima svoju pozitivnu stranu. Sa predtinjdžerima i tinejdžerima, ovo pitanje može biti malo „čudno“ ali mala deca ga vole. Dete možete naučiti i izreci „Kad ti život da limun, napravi limunadu“ i pitati ga kako može da se napravi limunada od loše situacije. Na primer, „padneš i udariš se“ to je limun, ali imaš šareni hanzaplast i to je limunada. „Ajde sada ti daj mami primer!“
Šta možemo iz toga da naučimo?
U svakoj TV emisiji, knjizi, izlasku iz kuće, ma u skoro svakoj situaciji, postoji nešto što možemo da naučimo. A ti, Super Roditelju, već imaš svoj mobilni spreman! Ovog puta ga upotrebi da dete naučiš da je život pun prilika za učenje. Srećni ljudi su oni koji su znatiželjni i koji uvek uče. Tako, kada gledate TV i neko kaže „Bonjour“ možete potražiti slike Francuske na internetu ili neku njihovu pesmu. Kada dete shvati da ovo pitanje znači da ćete izvući svoj telefon i pokazati mu nešto novo i posebno, ono će vam to stalno tražiti.
Šta možemo da uradimo da usrećimo nekog drugog?
Detetu ćete podariti divan poklon ako ga povedete sa sobom da poseti bolesnog rođaka, nekoga ko se oporavlja od operacije ili da volontira sa vama. Vaše dete će biti još ponosnije na svoje ponašanje ako ono treba da smisli neku lepu stvar koju treba da uradi za neku osobu (npr. da napravite kolačiće koje će poneti, nacrtate čestitku itd.). Istraživanja pokazuju da davanje oslobađa oksitocin i endorfine, tako da je to stvar na koju se vaše dete može „navući“. Takođe, uključite vaše dete u humanitarne aktivnosti, jer je humanost oblik altruizma povezanog sa srećom (a i sa time da je dete dobra osoba, što svakako želite za svoje dete).
Usadite duh humanosti u svakodnevni život vašeg deteta. Kada god ste napolju, kupite nešto malo za neku drugu osobu. Kada crtate, napravite crtež za nekoga. Davanje stvari drugima usrećuje ljude više nego kada kupuju stvari za sebe, a ujedno obogaćuje međuljudske odnose.
Kada se osećaš najsrećnije?
Ako detetovu pažnju usmerite na iskustva u kojima ono najviše uživa, ono će početi da shvata da proaktivno može da povećava svoje vreme koje posvećuje aktivnostima koje čine da se ono oseća bolje. Prema istraživaču Mihalju Čiksentmihaljiju „flow“ (očaravajuća obuzetost) je mesto gde ljudi nalaze aktivnost u kojoj toliko uživaju da se potpuno udube u nju, izgube svaki osećaj za vreme i osećaju se potpuno uhvaćeni momentom. Ako je vaše dete imalo sreće da pronađe aktivnost koja u njemu budi osećaj očaravajuće obuzetosti, biće korisno da to naglasite i dozvolite detetu dovoljno vremena za posvećivanje tom stanju.
Najbolji scenario je da vaše dete pronađe posao koji će ga baciti u stanje očaravajuće obuzetosti, jer tada, kao što i izreka kaže neće „raditi“ ni dan svog života.
Šta hoćeš da radiš za vikend?
Istraživanja pokazuju da očekivanje pozitivnog iskustva donosi više sreće nego samo iskustvo. Kada vaše dete ima dovoljno godina da shvati da sutra nije isto što i danas, počnite da mu ulivate naviku pozitivnog očekivanja malih zadovoljstava. Dete koje je uzbuđeno cele nedelje zbog toga što će dobiti sladoled za vikend je srećno dete, isto i kao što je i odrasla osoba koja planira putovanje šest meseci unapred srećnija tokom tih šest meseci.
Izvor: najboljamamanasvetu.com