10 правила за писање бројева

 
Како изражаваш бројеве у твом писању? Када користиш цифре (бројеве), а када пишеш бројеве словима? Односно, када напишеш 9 а када пишеш девет?
Ово може да изгледа мало и безначајно, али на жалост у данашњој (не)писменој култури, има свега и свачега, па тако влада и општи хаосу приликом изражавања бројева у текстовима многих писаца.
Правило и одлука како ћеш изразити бројеве у твом писању, може много да утиче на доживљај твојих читалаца. Пре свега да виде да си писмен. А онда и на нивоу укупног утиска, јер није исто када број пишеш цифром или словима. Нарочито када су у питању креативни текстови (приче, песме, есеји) или када је питању рекламно, маркетиншко, или пословно писање.
Да онда мало размотримо ситуацију:
 
Бројеви или цифре. На првом месту треба да се каже да постоји разлка између бројева и цифара. У чему је ствар? Број је апстрактни концепт, док је цифра симбол који који се користи како би се изразио тај број. “Три”, “3” или “ИИИ”, су симболи који се користе да изразе исти број (или концепт “тројства”). Може да се каже да је разлика између бројева и њихових цифара као разлика између неке особе и њеног имена.
 
Мали бројеви се пишу словима. Мали бројеви, као што су они мањи од десет, требало би да се спелују, односно пишу словима. Ако их не пишеш словима, изгледаће као да пишеш кратку поруку, и желиш да будеш формалан, што може да одудара од твог писања (када пишеш неку књижевну форму, на пример).
 
Не постоје друга стандардизована правила. Стручњаци се не слажу увек са овим правилима. Неки кажу да се сваки број који стане у једну реч пише словима. Бројеви који се исказују са две речи би, по њима, требало да се пишу цифрама. То значи да би увек требало да пишеш дванаест или двадесет. Али не и 24.
 
Употреба зареза и тачке). У српском језику правило налаже да се велики бројеви одвајају тачком, а децимале зарезом, како би се велики бројеви лакше читали. Тако је на пример величина Србије 77.474 квадратних километара. У САД је сасвим супротно. Тако да пажљиво води рачуна у писању зареза и тачке код писања цифара.
Не почињи реченицу са цифром. Напиши “Четири века и седам година раније”, а не “4 века и 7 година раније”. Исто тако, када напишеш, на пример, “читаоци су купили 400.000 копија првог дана”, то боље звучи него “400.000 копија је продато првог дана”. То значи да реченице са бројевима и цифрама увек пажљиво обликуј, како би биле максимално разумљиве.
 
Векове и декаде би увек требало писати словима. Користи осамдесете, и деветнаести век.
Проценти и рецепти. У свакодневном писању, у журналистици, писању есеја, анегдота из живота или куварских рецепата, можеш да користиш цифре слободније – на пример, “4% деце”, или “Додај 2 шољице брашна”. У формалном, или креативном писању, требало ди проценте пишеш словима као, “12 процената становништва” (или “дванаест процената становништва”, зависи од намера описнаих у тачки три).
 
Ако је број округао или приближан, увек пиши словима. Округли бројеви преко милион пишу се као број плус реч. Тако ћеш, на пример, увек писати “око 400 милиона људи говори шпански језик као матерњи”, уместо “око 400.000.000 људи говори шпански као матерњи”. Уколико користи прецизно тачне бројеве, онда ћеш свакако писати цифру бројевима.
 
Два броја један до другог. Овакво писање може бити прилино збуњујуће, на пример ако напишеш “ 7 13то годишњака”, тако да увек један од два суседна броја изрази речима “седморица 13то годишњака”. Одабери онај броји који има најмање слова.
 
Најбрајање и доследност. Надам се да нећеш писати реченице као што је “мислим да си ти моја 1.љубав, већ “мислим да си ти моја прва љубав”. Буди доследан у оквиру једне исте реченице. Ако мој професор има 18 бруцоша, има такође и 23 редовна студента, а не двадесет троје редвоних студената.
 
У сваком случају, како год обрнеш и окренеш, бројеви се морају писати, понекад и често. Зато није лоше да ти ова правила увек буду при руци као мали подсетник. Зар не?
 
 

Darko Tadić

Проф.др Дарко Тадић је оснивач и предавач у онлине радионицама креативног писања и професор на Високој школи за тржишне комуникације у Београду. Дипломирао драматургију на ФДУ. Ради као предавач и консултант за комуникације, креативно писање и копирајтинг.