Kazna! Verujem da većina ljudi već na sam pomen te reči ima neugodan osećaj, možda i živa sećanja. Otimanje predmeta, uzimanje igračaka, teranje u „ćošak“ ili „tajm-aut“, prekor, ružne reči, zabrane različitih aktivnosti, lagani udarci po guzi, šamari, udarci po rukama…
Šta je cilj kazne? Pomoći detetu da shvati šta je poželjno ponašanje, a šta nije? Osigurati da nas dete razume, izraste u samostalnu i odgovornu osobu, nauči da donosi odluke i rešava probleme?
Kako kazna zaista deluje?
Kroz kaznu, možda dete i shvati šta mu roditelj dopušta da radi, a šta ne, jer strah od kazne neko vreme može biti delotvoran, ali teško da kazna može pomoći detetu u zdravom odrastanju. Kazna narušava dečji osećaj samopoštovanja i vrednosti i ugrožava integritet i dostojanstvo deteta. Njome poručujemo detetu da se njegovi osećaji i misli ne moraju poštovati, da nije dobro i važno takvo kakvo je.
Vođenjem i odgajanjem deteta na način koji uvažava i poštuje obe strane, i dete i roditelja, možemo učiniti mnogo više! Postići da nas dete čuje, uvaži naše zahteve i želje. Podstaknuti dete na poželjno ponašanje. Naučiti ga kako da rešava sukobe i probleme te donosi mudre odluke.
Stoga, pre nego što odlučimo šta učiniti u situaciji kada se naše želje i potrebe razlikuju od potreba i želja deteta, odnosno kada se dete ponaša drugačije od onog što smatramo poželjnim ili dobrim, razmislimo najpre! Udahnimo i „izbrojmo do deset“, birajući alternative kažnjavanju dece!
1. Prepoznajte potrebe deteta
Utvrdite koje potrebe se nalaze u podlozi detetovog ponašanja. Pomozite mu da ih iskaže i zadovolji na primeren način. Budite svesni da deca imaju potrebu za kretanjem, istraživanjem, samostalnošću te da su po prirodi znatiželjna, nestrpljiva, ponekad nemirna i zahtevna, puna energije. Takođe, i deca, kao i odrasli, imaju potrebu za poštovanjem, ljubavlju, osećajem lične vrednosti.
Osigurajte okolinu primerenu detetu i njegovim razvojnim potrebama i mogućnostima. Imajte realna očekivanja od deteta. Nije realno da će dete mirno sedeti sat vremena dok vi na primer pijete kafu ili razgovarate s nekim.
2. Prihvatite detetove emocije
Slušajte svoje dete, saznajte kako se oseća i prihvatite kako prijatne, tako i neprijatne emocije koje doživljava. Sve one su potrebne za zdrav emocionalni razvoj i sastavni su deo života. Ako je dete frustrirano, jako ljuto, besno, preplavljeno emocijama; pustite da ih izrazi. Dete se tek tada može smiriti. Budite uz njega, bez kritike i požurivanja. Pružite mu utehu kada za to bude spremno.
3. Pre nego što reagujete, razmislite o svojim osećajima
Uzmite predah i otkrijte zbog čega vam smeta ili vas ljuti ponašanje deteta. Imajte na umu svoje potrebe, ali pazite i na potrebe deteta. Budite svesni da dete nije odgovorno za vaše misli i osećaje! Ako ste vi ljuti ili se osećate bespomoćno, to je vaš osećaj i vaša odgovornost! Zapitajte se da li biste voleli da se neko drugi prema vama ponaša onako kako ste vi odlučili da se ponašate prema detetu.
4. Ako ste jako uznemireni, odmaknite se iz situacije dok ponovo ne steknete kontrolu
Tek tada odlučite šta ćete uraditi. Obično imamo dovoljno vremena da razmislimo i odaberemo svoju reakciju. Unapred možemo razmisliti kako ćemo postupiti u situaciji za koju iz iskustva znamo da je moguće da se dogodi. Razmislite, često tražimo od deteta da ima samokontrolu, dok je istovremeno mi sami nemamo.
5. Pružite detetu informacije i objasnite zbog čega nešto tražite
Pritom imajte na umu njegov uzrast i spoznajne mogućnosti. Na primer, dete mlađe od dve i po do tri godine ne može da razlikuje šta je dobro, a šta loše, uzrok i posledicu. Kako biste naučili dete da slaže igračke, recite mu da igračke slažemo kako bi kasnije mogli ponovo da se igramo njima i kako bismo ih lakše našli.
Podelite s detetom kako se osećate, odnosno kako njegovo ponašanje utiče na vas. Recite mu na primer „Umorim se kada moram da sklanjam sve igračke koje izvadiš iz ormara.“ ili „Ne sviđa mi se kada moram više puta da te zovem da dođeš da ručaš. Volela bih da dođeš kada te prvi put pozovem.“
6. Pronađite alternative, jasno recite i pokažite detetu kakvo ponašanje od njega očekujete
Umesto „Ne trči“ recite mu „Hodaj polako.“ Umesto „Baš si nevaljao“ recite „Želim da me slušaš kada ti govorim.“ Kada dete želi da izvadi još igračaka iz ormara, uz hrpu koju je već izvadilo, nemojte samo reći „ne“, recite mu šta može da uradi, na primer „Možeš da izvadiš druge igračke i igraš se njima kada pospremimo ove koje su razbacane.“ Ponudite alternativu „Možeš da se igraš u sobi, ne ovde za stolom.“
7. Dajte detetu izbor i dopustite mu da uči iz sopstvenog iskustva
Podstaknite ga na samostalnost. Neka samo donosi odluke u okviru svojih mogućnosti. S čim će se igrati, koliko će jesti, kuda će se kretati, koju odeću obući… Tako dete uči da bude odgovorno prema sebi (i prema drugima), zadovoljava svoju potrebu za samostalnošću i stiče osećaj vlastite vrednosti.
Dete vrlo brzo uči kada mu se dopusti da uči iz svog iskustva. Ako se dete igra s nekom igračkom i iz nepažnje je uništi, ono može uvideti šta se događa kada se „stvari ne čuvaju“. Ako ne skloni igračku, možda je drugi dan neće naći. Ako se ne najede dovoljno, možda će deo dana biti gladno. Ako ne obuče jaknu, možda će mu biti hladno. Nemojte tada „držati pridike“ detetu, pomozite mu da stekne uvid, da uči iz iskustva.
8. Pripremite dete na situaciju koja ga očekuje
Ako idete, na primer, u prodavnicu ili u goste, objasnite detetu kako očekujete da se tamo ponaša, šta i koliko može kupiti u prodavnici, kako će vam reći (ako je malo starije) kada više ne bude imalo strpljenja da bude u gostima. Možete tačno isprobati rečenice koje dete i vi možete koristiti, odigrati unapred razgovor ili situaciju koja vas očekuje.
9. Odaberite situacije u kojima ćete insistirati na pravilima, ali i one u kojima može biti izuzetaka
Birajte situacije u kojima ćete govoriti „ne“. Razmotrite koja su vam pravila izuzetno važna, a koja nisu. Učinite ustupke, dopustite poneki izuzetak. Ne mora sve uvek biti onako kako ste planirali, možda dete može ponekad da pojede slatkiš pre ručka, ode kasnije na spavanja ili preskoči pranje zuba.
Međutim, kada je u pitanju sigurnost deteta, budite odlučni i preduzmite akciju. Držite dete čvrsto za ruku ako želi samo da pretrči preko puta. Uzmite ga ako krene da se penje prema otvorenom prozoru.
10. Budite primer svom detetu i učite ga od malena kako se rešavaju sukobi i nesporazumi
Svojim ponašanjem najbolje ćete pokazati detetu kako da traži ono što želi, rešava sukobe, donosi odluke; poštujući pri tom sebe i druge.
U situaciji neslaganja, pitajte dete kao bi ono rešilo problem. Razgovarajte s detetom, o njegovim potrebama, željama, mislima i osećajima. Podelite i svoja razmišljanja i osećaje. Ako je nešto detetu jako važno, a vama nije toliko, možda se možete dogovoriti da ipak „bude po njegovom“. Zajedno pronađite rešenje problema ili sukoba koje odgovara obema stranama. Bilo da se radi o pospremanju igračaka, odlasku na spavanje, hranjenju ili izlasku napolje. Ipak, imajte na umu svoju roditeljsku odgovornost i da ćete za mnoge stvari, iako ste uključili dete, vi donositi odluke.
Podsetnik za kraj
Ne zaboravite, vi kreirate atmosferu u kojoj dete odrasta. Unesite što više radosti i smeha u vaš odnos. Razgovarajte, igrajte se i družite. Pronađite dete u sebi i ne doživljavajte sve previše ozbiljno!
Dete možemo usmeravati u njegovom odrastanju čuvajući njegov integritet i dostojanstvo, poštujući njegove potrebe, misli i osećaje. Tako dete izrasta u samostalnu, odgovornu i zadovoljnu osobu. Osobu koja poštuje i ceni i sebe i duge.
Decu možemo odgajati bez kažnjavanja!