Постоје многи стилови РОДИТЕЉСТВА. У недостатку „Упутства за руковање“, свако од нас проналази онај стил који му највише одговара. Следеће предлоге дајем у намери да идентификујем понашања која су мање или више добра за децу. И за развијање здравог и потпуног односа са њима.
1. БУДИТЕ ВЕЛИКА ОСОБА. Нисте ви само заиста буквално „велики“- ви сте ОДРАСЛИ. Понашајте се у складу са тим. После свађе ви будите та која прекида тишину, нуди гранчицу помирења. Можда сте у праву, али ако је „бити у праву“ једини циљ вашег родитељства, онда ће се ваше дете сигурно удаљити од вас. Прихватите предности своје зрелости и рационално расуђујте. Будите доследни у томе, не да доказујете да сте били у праву, већ правим учините однос између вас двоје. Деца се неће сећати ко је изашао из које свађе као победник, али ће се сигурно сећати како сте учинили да се осећају.
2. НЕ ЕТИКЕТИРАЈТЕ своје дете да бисте прикрили своје лоше родитељске вештине. Кад кажете свом детету да је лењо или неодговорно зато што нпр. није спремило своју собу, директно га усмеравате да заиста буде такво кад одрасте. Исто важи и кад гене свог партнера окривите за дечије „лоше особине“. Постоје разни начини да своје дете научите да спрема собу, а ако у томе нисте успели, онда је то ваша грешка. Не заборавите,ви сте тај који подучава.
3. НЕ ПРАВИТЕ ОД ЊИХОВЕ ДРАМЕ СВОЈУ ДРАМУ. Сви ми волимо кад су нам деца успешна,кад добију добре оцене,кад имају дечка или девојку који су по нашој вољи. Али, кад добију кеца или падну испит, кад пате јер их је неко оставио, не формирајте своје емоције на основу њихових. Не патите са њима већ се држите својих емоција и свог живота.
4. РАЗУМИТЕ РАЗЛИКУ ИЗМЕЂУ КРИТИКЕ И КОРЕКЦИЈЕ. Деци је потребан неко да их води да би ишли правим путем. Самоконтрола и здраве навике не долазе саме по себи, уче се. Будите водич, а не критичар. Не називајте их погрдним именима, помозите им да стекну радне навике и академске вештине. Мотивишите их, не вређајте их.Вређањем и критиком само ломите њихов дух и чините да лакше одустају. Корекција је много боља од критике.
5. НАУЧИТЕ ДА КОНТРОЛИШЕТЕ ИМПУЛСИВНО ПОНАШАЊЕ. Сви се понекад изнервирамо. Деца као да поседују посебну способност да пронађу одређено „дугме“ да нас посебно изведу из такта. Кад се то деси, бесни смо, осећамо како нас не поштују и желимо да их вређамо и кажњавамо. Ако научимо да контролишемо те негативне емоције, не само да ћемо им пружити најбољи модел понашања, већ ћемо остварити основу за диван однос са њима. И сигурно онемогућити себе да касније зажалимо због нечега што смо рекли у афекту.
6. ИМАЈТЕ НА УМУ ДА СУ ДЕЦА ОСЕТЉИВИЈА ОД НАС. Често то заборавимо јер смо ми у међувремену, одрастајући и сазревајући научили да не реагујемо превише осетљиво. Деца заплачу за ситницу, а већ следећег тренутка се понашају као да се ништа није десило. Али, ако је искуство превише болно, оно их сигурно мења, чак и кад то поричу. Можда вам деца неће рећи кад су се њихова осећања према вама променила, можда нису ни свесни да су почели мање да вас цене или воле. Али, непријатне и болна искуства сигурно остављају последице.
7. ИЗБЕГАВАЈТЕ ДА КОД ЊИХ ИЗАЗИВАТЕ ОСЕЋАЊЕ КРИВИЦЕ И СРАМОТЕ за нешто што су урадили. Кривица и срамота су као чекић и длето у вашој кутији са алатом. Једно их удара по глави, а друго сече на пола. Не кукајте ако ваше дете нешто није урадило онако како сте ви замислили. Или како ће вас осрамотити на родитељском ако не добије петицу. И не претите им „копањем канала“ ако не поправе оцене. Овакво понашање уништава њихово самопоуздање и чини их за почетак зависним од ваших одобравања, а касније у животу од туђих. Уместо тога, помозите им да разумеју изборе који су пред њима и какве су последице њиховог понашања.
8. ПОДСТИЧИТЕ ЊИХОВУ САМОСТАЛНОСТ. Сви ми волимо да радимо многе ствари уместо наше деце да би им живот учинили једноставнијим. Али, једна је ствар кад им скувамо ручак,а друга кад им донесемо тањир са исеченом храном испред њих. Или још горе, кад радимо њихове домаће задатке. Не дозволите својој потреби да смо им потребни (која вероватно вуче порекло из нашег детинства) да стане на пут њиховој потреби за самодовољношћу и независношћу.Не шаљите им тиме што радите ствари уместо њих ,поруку да су недовољно добри или неспособни и да не могу успети у животу без нечије помоћи.
9. ОСТВАРИТЕ ДОБАР ОДНОС СА СВОЈИМ ПАРТНЕРОМ. Уколико се стално свађате,препирете, ако сте несрећни и незадовољни, потражите стручну помоћ. Дисфункционалан однос са вашим партнером ће сигурно утицати на односе које ће ваше дете остваривати у будућности са својим партнером. То је мач са две оштрице: ваше ће дете или избегавати да оствари партнерски однос или ће стално сумњати у то да има способности за тако нешто. Решавањем свог проблема са партнером, показујете детету да је проблем могуће решити а не правити се да не постоји, или га „ћушкати под тепих“.
10. БРИНИТЕ О СЕБИ. Одувек мислим да је неопходно да родитељ буде „срећан и задовољан“ да би о свом детету водио рачуна на најбољи начин. Храните се здраво, редовно вежбајте, излазите и дружите се- покажите детету да је УЖИВАЊЕ У ЖИВОТУ могуће. На тај начин ћете имати више енергије да се бавите својим дететом а и спречићете појаву осећања озлојађености код вас које се јавља кад играте улогу жртве. А оно је претеча појаве непоштовања.
Извор: life-coach.rs