Kako samo slatko izgledaju dečica kad s rancem na leđima (koji je od njih veći i teži), krenu u školu, sve veseli i razigrani čekajući drugara iz ulaza koji je u istoj smeni, da idu zajedno. Roditelji ih ispraćaju u brzini, jureći da se i sami spreme za posao na koji već kasne. Šef je prevrtao očima prošlih nekoliko puta kad ste kasnili i treće kašnjenje ovog meseca neće proći bez razgovora.
U toj brzini i jurnjavi da se sve stigne, roditelji previše očekuju od svoje dece i na njih se oslanjaju više nego što bi trebalo.
Dragi roditelji, nije dovoljno da pitate svoje dete da li je uradilo domaći zadatak i spakovalo knjige, naročito ako se radi o đaku prvog ili drugog razreda. Evo stvari koje MORATE uraditi pre nego što pošaljete dete u školu – najbolje svake večeri, da ujutru ne bi nastala frka:
1. Proverite sve sveske i radne listove, kako biste znali šta se sve danas radilo u školi – ovako ćete pokazati detetu da je za vas ono što se dešava u školi važno. A ako je važno za vas – biće i za njega.
2. Prođite kratko, zajedno gradivo iz tog dana (neće vam za ovo trebati više od 20 minuta, a nema korisnije i bolje provedenog vremena s detetom), da biste videli da li je dete pažljivo na časovima i da li usvaja ono što učiteljica predaje.
3. Pitajte dete šta je domaći zadatak i pustite ga da smo uradi. Budite u blizini za slučaj da mu zatrebate. Ovo je uvek nezgodan deo roditeljstva jer, nikad niste sigurni da li vas dete zove u pomoć jer zaista ne zna da uradi zadatak ili mu je jednostavno lakše da mu mama malo pomogne. Morate dobro upoznati svoje dete da biste prepoznali situacije kada pokušava da „iskrivinari“. Ovde pravila nema, što ne znači da treba samo da se povučete i ostavite dete da samo radi, izuzev u slučaju da to želi i da mu ide od ruke. Vi ste onda srećan roditelj.
4. NIKAD ne puštajte dete u školu a da prethodno niste proverili sve domaće zadatke – tačnost i urednost.
5. Uvek proverite raspored časova i zajedno spakujte knjige i sveske za sutra. Dete će, uz vašu pomoć, brzo naučiti i samo to da radi.
6. Dete možda neće umeti ili se neće setiti da vam kaže da je sveska pri kraju. Morate o tome voditi računa.
7. Proverite da li je sav pribor spakovan, olovke i bojice naoštrene.
8. Najvažnije – kad vaše dete želi da vam kaže nešto, vezano za školu, drugare, učiteljicu – SLUŠAJTE. Ne kažemo da dete treba da ima slobodu da vas prekida u razgovoru sa odraslima i da treba da istrčavate ispod tuša jer se setilo da vam nešto kaže, ali, ako nigde ne gori, uvek saslušajte svoje dete. Možda je to što ima da kaže veoma važno, a ako propustite priliku da ga čujete, nova se možda neće ukazati, a dete će imati utisak da njegovi doživljaji i osećanja nisu važni.
9. Ovo nema direktne veze sa svakodnevnim odlaskom u školu, ali, čitajte svom detetu svakog dana po 20 minuta, najmanje. Ovde pročitajte zašto.
10. Nije dovoljno da svakog dana svom detetu govorite da je škola važna i da treba da uči. Morate u sve biti intenzivno uključeni i školovanje svog deteta shvatati ozbiljno kao i svoj posao. To je i vaš zadatak. Učitelj bez vaše pomoći ne može mnogo da uradi, ma koliko vaše dete bilo talentovano i inteligentno. Kad krene u školu, vaše dete je već napunilo 6 ili 7 godina, steklo neke navike i naučilo od vas (tačnije, iz vašeg primera) šta je u životu važno a šta nije. Ne očekujete da je dovoljno da ga spakujete i pošaljete u klupu i da učiteljica to promeni. Ni vi, ni roditelji ostalih tridesetoro dece. Navike koje se steknu kod kuće, stvari koje roditelji postave kao prioritet, biće važne i deci. Rečenica: „Učiš za sebe, ne za mene.” je apsolutno zabranjena. Dete od 7 godina i ne zna šta to znači, a vi time samo skidate odgovornost sa sebe.
Dakle, najvažnija poruka svim roditeljima: Dete ne ide u školu da bi steklo radne navike, da bi se „doteralo u red“ i naučilo da uči. Sve to vi morate uraditi kod kuće, a učitelj će onda s lakoćom iz vašeg deteta izvući pun potencijal i pomoći mu da otkrije sebe i pronađe pravi put. Ako ostavite školi da se bavi detetovim vaspitanjem, za obrazovanje neće ostati vremena.