10 задатака сваког родитеља који има школарца

јун 10, 2015

Како само слатко изгледају дечица кад с ранцем на леђима (који је од њих већи и тежи), крену у школу, све весели и разиграни чекајући другара из улаза који је у истој смени, да иду заједно. Родитељи их испраћају у брзини, јурећи да се и сами спреме за посао на који већ касне. Шеф је превртао очима прошлих неколико пута кад сте каснили и треће кашњење овог месеца неће проћи без разговора.
У тој брзини и јурњави да се све стигне, родитељи превише очекују од своје деце и на њих се ослањају више него што би требало. Драги родитељи, није довољно да питате своје дете да ли је урадило домаћи задатак и спаковало књиге, нарочито ако се ради о ђаку првог или другог разреда. Ево ствари које МОРАТЕ урадити пре него што пошаљете дете у школу – најбоље сваке вечери, да ујутру не би настала фрка:
1. Проверите све свеске и радне листове, како бисте знали шта се све данас радило у школи – овако ћете показати детету да је за вас оно што се дешава у школи важно. А ако је важно за вас – биће и за њега.
2. Прођите кратко, заједно градиво из тог дана (неће вам за ово требати више од 20 минута, а нема корисније и боље проведеног времена с дететом), да бисте видели да ли је дете пажљиво на часовима и да ли усваја оно што учитељица предаје.
Domai_zadaci_1
3. Питајте дете шта је домаћи задатак и пустите га да смо уради. Будите у близини за случај да му затребате. Ово је увек незгодан део родитељства јер, никад нисте сигурни да ли вас дете зове у помоћ јер заиста не зна да уради задатак или му је једноставно лакше да му мама мало помогне. Морате добро упознати своје дете да бисте препознали ситуације када покушава да “искривинари”. Овде правила нема, што не значи да треба само да се повучете и оставите дете да само ради, изузев у случају да то жели и да му иде од руке. Ви сте онда срећан родитељ.
4. НИКАД не пуштајте дете у школу а да претходно нисте проверили све домаће задатке – тачност и уредност.
5. Увек проверите распоред часова и заједно спакујте књиге и свеске за сутра. Дете ће, уз вашу помоћ, брзо научити и само то да ради.
6. Дете можда неће умети или се неће сетити да вам каже да је свеска при крају. Морате о томе водити рачуна.
7. Проверите да ли је сав прибор спакован, оловке и бојице наоштрене.
8. Најважније – кад ваше дете жели да вам каже нешто, везано за школу, другаре, учитељицу – СЛУШАЈТЕ. Не кажемо да дете треба да има слободу да вас прекида у разговору са одраслима и да треба да истрчавате испод туша јер се сетило да вам нешто каже, али, ако нигде не гори, увек саслушајте своје дете. Можда је то што има да каже веома важно, а ако пропустите прилику да га чујете, нова се можда неће указати, а дете ће имати утисак да његови доживљаји и осећања нису важни.
9. Ово нема директне везе са свакодневним одласком у школу, али, читајте свом детету сваког дана по 20 минута, најмање. Овде прочитајте зашто.
10. Није довољно да сваког дана свом детету говорите да је школа важна и да треба да учи. Морате у све бити интензивно укључени и школовање свог детета схватати озбиљно као и свој посао. То је и ваш задатак. Учитељ без ваше помоћи не може много да уради, ма колико ваше дете било талентовано и интелигентно. Кад крене у школу, ваше дете је већ напунило 6 или 7 година, стекло неке навике и научило од вас (тачније, из вашег примера) шта је у животу важно а шта није. Не очекујете да је довољно да га спакујете и пошаљете у клупу и да учитељица то промени. Ни ви, ни родитељи осталих тридесеторо деце. Навике које се стекну код куће, ствари које родитељи поставе као приоритет, биће важне и деци. Реченица: „Учиш за себе, не за мене.” је апсолутно забрањена. Дете од 7 година и не зна шта то значи, а ви тиме само скидате одговорност са себе.
Дакле, најважнија порука свим родитељима: Дете не иде у школу да би стекло радне навике, да би се “дотерало у ред” и научило да учи. Све то ви морате урадити код куће, а учитељ ће онда с лакоћом из вашег детета извући пун потенцијал и помоћи му да открије себе и пронађе прави пут. Ако оставите школи да се бави дететовим васпитањем, за образовање неће остати времена.
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


7 коментара на "10 задатака сваког родитеља који има школарца

  1. Danica каже:

    Od svega nabrojanog saglasna sam samo sa ovim da roditelj treba da čita djetetu i to što više. Preslišavanje, nadzor sve nema smisla.Škola jeste važna a u školi dijete provodi nekoliko sati da bi se učilo životu u kolektivu.E, učiti se mora cijelog života. Dijete se ne pohvaljuje i ne grdi za sitnicu, ne nagrađuje se kupovinom nečega.Motiv se probuđuje iznutra a ne spolja. Treba ga učiti da bude srećno što je naučilo nešto. Znanje je nagrada ko ne vjeruje uvjeriće se za dvadesetak godina.

    1. A каже:

      Takođe, ali bih dodala još i ovo o slušanju. Imam troje dece, samostalni su od prvog razreda, domaće zadatke rade bez mene, ne nagrađujem za petice, niti kažnjavam za greške, nikad ne pregledam njihov pribor niti domaći, jer oni tako naviknu da neko drugi brine o tome. Kada im nešto nije jasno, uvek sam tu! Šta i da ponekad nešto zaborave, naučiće da vode računa o tome i moja deca to i rade, veoma odgovorno. Mislim da takvim stavom pravimo parazite od njih, jer onog trenutka kada se mama odmakne (a taj trenutak uvek dođe) nisu sposobni da vode računa o sebi.
      Samo ih beskrajno dugo slušam o različitim važnim i nevažnim stvarima koje im se događaju u školi, tako im pokazujem da mi je važno sve u vezi sa školovanjem, a ne samo gradivo i ocena i navikavam ih da mi pričaju sve, jer to će u nekom trenutku njihovih života biti mnogo važnije od toga da li su uradili domaći svakog dana.
      Moram samo da dodam da sam po profesiji učiteljica. 😉

      1. Ivana каже:

        Imamo isto misljenje koleginice , tako i ja sa mojim sinovima koji su prvaci i to sestogodisnji* zivim u CG gde deca krecu sa 6 godina u prvi razred ). Sami su zaduzeni za svoje obaveze .

  2. m каже:

    Treba objasniti detetu da uci za sebe sta to znaci i da mu mi mozemo pomoci,ako je potrebno,ali ne mozemo uciti umesto njega.

  3. бака Штрумпф каже:

    Нажалост, све је мање родитеља који су свесни тога да од њих зависи успех њихове деце у школи, и који се сете да дођу на разговор с наставником тек кад оцене постану забрињавајуће или, још горе, кад су већ закључене.

  4. Jelena каже:

    Postovana uciteljice, ne slazem se sa vecinom.
    Mislim da je tako i doslo do toga da roditelji ponovo idu u osnovnu skolu. U vreme kad je moja generacija rasla, znalo se da je skola nasa obaveza. Mogli smo da pitamo za pomoc kad nam je trebalo, ali to smo ucili sami da procenjujemo. Ucili smo da smo mi odgovorni za nase stvari, ocene, domace… Ne roditelji, nego mi.
    Mene interesuje kakav fidbek o njihovom znanju i posledicno o svom radu, moze da ima uciteljica, ako roditelji prelaze sve ponovo sa decom kod kuce i ako im proveravaju tacnost domacih.
    Gradivo nizih razreda osnovne skole je smesno lako, i ako veci postotak dece nije u stanju da tacno uradi domaci, to verovatno znaci da im nije dobro objasnjena lekcija.
    Pritiskajuci decu ovoliko sa skolom, posle skole, mozemo samo da im stvorimo otpor koji im sigurno nece koristiti. A brinuci o njihovom priboru, osecaj licne neodgovornosti za skolu, sto im opet nece koristiti.
    Na kraju dolazimo do toga, da na taj nacin mozemo i sami kod kuce da ih skolujemo…

    1. Cibi каже:

      Bravo za komentar.U potpunosti se slazem sa vama

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама