Многи кажу да за писање морате имати дар. И вероватно су (делимично) у праву. Али, то не значи да је дар довољан и да не морате много вежбати да бисте постали добар приповедач. Баш као што немање талента за писање не мора бити препрека да научите да пишете лепо и „питко”.
Као основац и средњошколац у својој ужој и широј фамилији била сам дежурни писац школских састава. Тад сам веровала да сва та млађа браћа и сестре једноставно не умеју да напишу десет или петнаест реченица о јесени у њиховој улици. Сад кад сам одрасла, знам да сам насамарена – зашто би они трошили своју енергију и вежбали писање кад је ту старија сестра која ће то урадити много брже и лакше?
За све млађе браћу и сестре и све оне одрасле који верују да нису баш најбољи у писању, ево 15 златних правила која вам могу много помоћи.
А.Ц.
Apsolutno neupotrebljivo.
Pretpostavljam da je ovo pisao neko ko nema dete koje ne ume da napise dastav, vec nastavnik ili
teoreticar. Detetu sve gore navedeno zvuci kao:
bla
blabla
blablabla