Логопед Милица Вакић о раном учењу страног језика и повезаности интелигенције и развоја говора

април 24, 2019

Развој говора је тема која привлачи много пажње. Пре само двадесет година, било је знатно мање оних који су се за ову тему интересовали јер је и деце са проблемима у говору било далеко мање.

Зашто је дошло до тако наглог раста броја деце која имају неку врсту проблема у развоју говора, шта је задатак родитеља, како могу да уоче проблем, кад треба да реагују нека су од питања на које смо затражили одговор од Милице Вакић, логопеда, лиценцираног floortime терапеута и оснивача Логополиса.

Милице, шта је довело до тога да данас имамо тако велики број деце са поремећајем развоја говора? Да ли утицај екрана кључни фактор и шта је још томе допринело?

Као логопед који ради са децом већ тридесет година, могу да пратим ситуацију и сведочим о повећању, како броја деце са потешкоћама у развоју комуникације, говора и језика, тако и о све ширем дијапазону одступања у развоју деце. Мислим да су разлози мултиузрочни. Свакако да је видљивост деце са потешкоћама у развоју јаснија, па највећи број деце бива обухваћен проценом и терапијом (што није био случај у прошлости). То ипак представља неку врсту помака.

С друге стране, желела бих да истакнем чињеницу да, што се тиче исхране, деца све касније почињу са узимају чврсту храну. Ако знамо да грижење, жвакање и обрада хране у устима подстиче рад органа за говор, даје им добре обрасце покретљивости, онда морамо прихватити и тај моменат као један од оних који утичу на одложено проговарање. Затим, квалитетно време проведено са децом је све краће, што због обавеза родитеља, што због мишљења да „паметне” играчке могу заменити социјалне подстицаје.

Недавно смо имали једну малу дискусију о томе како двојезичност утиче на развој говора и да ли је у реду сасвим малу децу излагати учењу два језика паралелно. Шта ви о томе мислите?

Што се тиче двојезичности, мој став је да у породицама које су билингвалне, најприродније је да дете буде изложено матерњим језицима својих родитеља.

Да ли у Србији постоје програми за учење страног језика као матерњег и који су бенефити, а шта су лоше стране излагања детета двојезичности у најмлађем узрасту?

Што се тиче раног учења страног језика, уколико се тај страни језик учи на мултидимензионалан начин, као што се то чини у, рецимо, Хелен Дорон, он подржава природну потребу детета да учи кроз лично ангажовање, гледајући, слушајући и делајући истовремено. Дакле ако је дете равноправни учесник у том процесу, а не само конзумент, то је идеалан начин учења страног језика. Једино што може бити слаба страна је уколико дете има ризик у развоју говора и језика. Само тада учење страног језика може за њега бити отежавајући фактор.

Које су најчешће грешке које праве родитељи и тиме успоравају развој говора?

Сваки родитељ жели најбоље за своје дете. Али некада прецени или потцени дететове могућности. Са дететом треба остварити интеракцију од самог рођења, обраћати му се, иако оно у том периоду не може да нам одговори, али морамо бити свесни да дете од првог дана учи, прима, обрађује податке које добија. Тако прави базу за даљи развој. Но, некада родитељи имају веома висока очекивања, па се малом детету, које још не говори, обраћају комплексним говором који може деловати збуњујуће за дете. Добро би било прилагодити брзину, садржај и количину говора дететовим могућностима. Затим, излагање детета екранима сигурно неће поспешити развој говора. Штавише, усмериће дете на једносмерну комуникацију, а не на интеракцију.

У ком узрасту се и на који начин може препознати евентуална потреба да се дете одведе логопеду?

Логопед је особа којој се треба јавити уколико дете, већ на раном узрасту (у првим месецима живота) има потешкоће у храњењу. Логопед ће саветовати родитеље о поступцима или ће применити нутритивну интервенцију. Што се тиче комуникације, уколико дете не одговара на позив, не извршава налоге, не дели са другима своја интересовања, не изговара нити једну циљану реч са 18 месеци, јавите се логопеду. Ако дете не склапа реченицу са 24 месеца, јавите се логопеду.

Да ли узраст у којем дете проговара може да говори о његовој интелигенцији? Родитељи деце која су рано проговорила то често приписују интелигенцији, па да ли то има неке везе?

Значајније од дететове интелигенције, за развој комуникације и говора је дететова емоционално социјална страна личности. Емоционално социјално зрела и заинтересована деца ће имати већу потребу да своје идеје, мисли и хтења размењују са другим особама.

Кад би који гласови требало да буду потпуно усвојени да бисмо рекли да се говор уредно развија? Да ли дете од пет година које не зна да изговори Л или Р или неки други глас, а све остало је уредно, треба да посети логопеда?

Кратак одговор на Ваше питање је ДА. До узраста од пет година сви гласови би требало да буду усвојени. Уколико нису, требало би потражити помоћ логопеда.

Ви сте и сертификовани флоортиме терапеут. Можете ли нам рећи нешто о значају времена које родитељ проводи у игри са дететом? Колико је квалитетног времена довољно посветити детету сваког дана?

Навешћу само један податак до кога су дошли научници: Да би се направиле нове синапсе у централном нервном систему, потребно је око 400 понављања, а кроз игру 10-20 понављања. Шта нам то говори: да док истовремено радимо, гледамо и слушамо, брже и ефективније учимо. Квалитетно време посвећено детету бих окарактерисала као време СА дететом (не поред), БЕЗ дистрактора (ТВ, телефона, компјутера…), уз ПРАЋЕЊЕ дететовог интересовања (не свог), уз пуно ЕНТУЗИЈАЗМА.

На крају, за родитеље који имају сасвим малу децу, како могу подстаћи правилан и правовремен развој говора код њих?

Обраћајте се деци примерено њиховом узрасту: кратко, јасно, разумљивим говором, понављајте, користите емоције, пратите дететова интересовања, пружите им осећај компетентног саговорника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама