Budućim prvacima ostalo je još nekoliko dana do upisa u osnovne škole. Većina njih je obavila testiranje kod psihologa, čime su zvanično postali đaci.
Iako testiranje još uvek traje, zajedničko mišljenje mnogih školskih psihologa jeste da budući prvaci imaju problem sa pažnjom.
Psihološkinja Brankica Stanojević koja ima više od trideset godina iskustva u radu sa decom i roditeljima, kaže za Nova.rs da je u poslednjem periodu posebno izražen porast problema nedostatka pažnje kod dece, koji sa sobom povlači i drugi probleme.
To se i videlo na testiranju za školu.
„Kod dece postoji porast problema sa pažnjom, sa kontrolom uopšte, jednostavnom regulacijom, sa problematikom poštovanja pravila, sa odlaganjem trenutnih potreba odnosno imaju problem odlaganja zadovoljenja trenutnih potreba, tako da su to neke karakteristike za koje zaista može da se kaže da su u porastu, a negde su rezultat načina na koji deca žive i iskustva sa kojima se sreću, odnosno obrasca vaspitanja u koji su uključeni“, smatra psihološkinja.
Dodaje da u roditeljstvu preovlađuje permisivni vaspitni stil, zbog čega roditelji imaju problem da kontrolišu svoju decu.
„Permisivni stil se karakteriše ne postavljanjem nikakvih posebnih zahteva ili ograničenja deci. Ovakvi roditelji, koji inače mogu biti veoma topli i brižni roditelji, ne suprotstavljaju se svojoj deci, imaju problema da ih kontrolišu. Taj neki kulturološki odraz je odlučujući o tome kako roditelji doživljaju roditeljstvo, šta smatraju da je njihova uloga u tom procesu vaspitanja dece i to se zaista jako menja iz dana u dan i reflektuje se na to kako nam se deca ponašaju i šta oni sami očekuju od odraslih“.
„To je zbog toga što je njihov nivo iskustva i sadržaj sa kojim se oni sreću, daleko drugačiji nego onaj koji je na raspolaganju deci iz prethodnih generacija. Deca danas imaju određena znanja, ali su ona dosta modifikovana različitim novim tehnologijama i tome čemu su zapravo izloženi. Deca malo borave u prirodi, malo imaju neku spontanu aktivnost u nekom prirodnom okruženju, uglavnom su u igraonicama i parkovima nadgledani od strane odraslih i sve to, naravno, menja njihovo iskustvo i informacije koje oni imaju, tako da ih mi izlažemo jednom principu sadržaja, a očekujemo da znaju nešto drugo sa čim zapravo nisu imali nikakav kontakt“, objašnjava naša sagovornica.
Šta se očekuje od deteta pred polazak u školu?
A šta se to očekuje od predškolca? Šta je to što bi on, u tom dobu, trebalo da zna?
„Očekuje se da dete koje treba da krene u prvi razred raspolaže odgovarajućim rečnikom, da može dobro da razume verbalne poruke koje mu se upućuju i da ume da ih izloži odnosno da odgovori na njih. Mi imamo problem s tim da su deca dosta upućena na sliku, dakle na vizuelno ‘zahvaljujući’ ekranima, a ne znaju da se izraze“, kaže ona.
Predškolci su pokazali i da nisu potpuno samostalni, a sve zbog toga što im roditleji čine „medveđu uslugu“.
„Mnogi roditelji žure ujutru na posao, pa požuruju dete kada se sprema za vrtić, zakopčaju mu jaknu, pa obuju patike, spakuju šta treba u rančić, možda mu i daju doručak… To je potpuno pogrešno jer time roditelji sprečavaju decu da se razvijaju, da stiču veštine, da sami nauče i shvate da to i to treba oni da rade, a ne mame i tate“.
Roditelji će najbolje pomoći svom detetu da se prilagodi školskom životu ako razviju samostalnost deteta u što većoj meri, naglašava ona.
„Što se dete manje oslanja na druge u zadovoljavanju svojih potreba, to se oseća sigurnije i lakše se snalazi u novoj sredini, dakle da ume da zakopča rajsferšlus ili veže pertle, da samostalno koristi toalet, da zna da zatraži pomoć“.
Prošlogodišnji rezultati
Prema rezultatima od prošle godine, ta generacija predškolaca imala je problem sa artikulacijom glasova, zbog čega je svako drugo dete išlo kod logopeda.
„To je najčešće posledica prekomernog praćenja crtanih filmova. Sa njima ni roditelji, ni vaspitači ne rade na pravilnom izgovoru reči, a da bi to izveli sami, potrebno je da slušaju sagovornika i da mu odgovaraju, da su u interakciji jedni sa drugima, a ne sa ekranima. Ne uče recitacije ili ih prebrzo zaboravljaju. Ne znaju da recituju, a to je veoma važno za razvoj memorije i kritičkog mišljenja. Kada kažemo detetu da nešto izrecituje, ono počne da peva neku popularnu pesmu sa televizije. Takođe, mali je broj dece kojima se čitaju bajke, jer one više ‘nisu u modi’. Sada se ekranizovano uspavljuju uz crtane filmove ili audio priče, a uz bajke dete razvija verbalnu sposobnost, maštu, analizu“, isticali su psiholozi.
Kako izgleda testiranje predškolaca
Školski psiholog Branka Tišma ističe da cilj psihološkog testiranja budućeg prvaka nije procena da li je dete pametno ili „glupo“. Važna je procena zrelosti mladih ispitanika i predviđanje njihovog (ne)uspeha u daljem školovanju.
„Školski psiholog, između ostalog, treba da proceni da li je dete u stanju da sedi u klupi 45 minuta ili će mu eventualno pasti na pamet da ode kući posle drugog časa, jer se nije naspavalo ili mu je predavanje učitelja dosadno. Naime, cilj testiranja nije samo procena intelektualne, već i socijalne i emocionalne zrelosti deteta – ako ono nije dostiglo odgovarajući nivo socijalne zrelosti i nije u stanju da se psihološki ‘odvoji’ od roditelja, neće biti u stanju da se uklopi u grupu vršnjaka, odnosno u školski kolektiv. Važnije je da dete zna osnovne socijalno-higijenske navike, nego sva slova azbuke ili abecede, odnosno da samostalno jede, koristi toalet, pere ruke i brine o svojim ličnim stvarima“, naglašava ona.
Izvor: Nova S
Naravno. Novi program uzima danak. Deca su duže u vrtiću, nego sa roditeljima.
Kako stvari stoje, skole je najbolje raspustiti i deci podeliti mobilne. Roditelji i ucitelj su neotreban visak i samo im ugrozavaju prava !
Moje licno zapazanje:u vrticu DECA provide vrrme u zatvorenom prostoru ,odraslu osobu zatvoriti tesko ,a ne dete.Vrata ,kapije vrtica omotane lancima,losa slika za dete.
Roditelji zbog posla IH ostavljaju po CEO Dan,a IMA I on I koji nisu na poslu Ali I’m je bolje DA I’m dete bude sto duze u vrticu.
Najbolje za dete jeste sto IMA kuvanu zdravu hranu,I to opet zavisi od dete,neko jede neko odbija.
U grupi DECA sa posebnim potrebama,gripe prepunhene.
Licno za obadva deteta mi je veza trebala za vrtic.NAZALOST,ALI ISTININA!
A zbog korone ,dete nije ni Dan pohadjalo predskolski program,I mogu reci DA je najbolji djak.Sa decom treba raditi riditelji,sve iz kuce I porodice krece.
Mislite o ovome!!!
PS.I silne skolice private DA sto pre vec u 3god.budu deca ,znalci,malcu,genijalci….😁
Prvo ste naterali roditelje da crnce po ceo dan da mora da trci na posao a onda Jos i nemoj dete da pozuruje nego nek dobije otkaz. Protesti !!!Sindikati!!!Pa ne valja normalno da nije dobro roditelji su samo po ceo dan na poslu …gde su prava radnika…gde je da budemo osam sati kod kuce,osam da spavamo,osam da radimo …neee sad se radi po ceo dan…Ustaj narode na proteste!
Vidimo dokle su nas dovele te napredne generacije koje su imale jasna pravila i strog odgoj. Unistili su sve sto je vrijedilo i sto se unistiti moglo. Tako da u procijene nekih ‘starih i iskusnih’ ma koje struke i poređenja sa prethodnim generacijama je suludo vjerovati.
Zašto prvaci “ moraju“ da sede 45 minuta u klupi ?! To je puno i za srednjoškolc. REFORMIŠITE već jednom sistem obrazovanja.
Vaspitači su zanemarili kreativan rad sa decom, malo ih podstiču, usmeravaju na medjusobnu interakciju. Pravdaju se velikim grupama i samo se žale roditeljima. Gde su postignuća i uspesi vadspitaca i učitelja . Mnogi shvataju da je samo “ čuvanje dece “ njihov posao Povecajte im plate i tražite uspršne rezultate. Jednostavno sve se svaljuje na roditelje, odgoj, vaspitavanje i učenje i druženje i sportske aktivnosti…
Vaspitačima su kroz godine uzleta osim rada i to veoma lepog i toplog pristupa u radu sa decom, uključivanjaroditelja roditelja, njihovog gostovanja tokom projekata u domenu svojih zanimanja, radionica, uz zaista veliki broj dece u grupama, obaveze i aktivi na kojima se prikazuje napredak projekata. Ipak. porodica polazište od kojeg zavisi psiho motorički razvoj, pa tako i pažnja i pertle i hrana. Ne krivite VASPITAČE. Njihov život su deca.
Bravo.
Ako ih je testirao psiholog, zašto psihološkinja o tome priča?
Na silu izmišljanje imenica ženskog roda za razna zanimanja je izrugivanje rodnoj ravnopravnosti. .Mazgovi, psiholog je zanimanje i nema rod. Je li muška babica babac?
„Permisivni“…Joooj Nova. Kao da nemamo milion naših reči za dozvoljeno,slobodno,drugarsko vaspitanje pa mora anglizam da se koristi.
Od svega ste se dohvatili rodne osetljivosti kad su zanimanja u pitanju. Kad muskarci budu babice, onda cemo mu dati da bude „babac“. Jos ne videh musku babicu!
A kad su u pitanju rezutati predskolskog testiranja, imam utisak da su roditelji okrivljeni za sve. I, sta je tu novo? Svakoj generaciji su roditelji krivi za sve.
Niko ne krivi vaspitače, ali istina je da mnogi govore loše o tom programu za predškolce. Niko zadovoljan ni vaspitači ni pedagozi u školama, a i dalje traje. Ako je već takav program u vrtićima, neka pedagozi idu u okolne vrtiće i neka pitaju šta su deca radila, a ne da pitaju stvari o kojim ne znaju ništa ili malo, jer prvi put čuju. Dete odgovori šta zna i okarakterišu ga kao nesigurno. Nacrta porodicu svi iste visine, ne valja.. Pri tome ne uzima u obzir da dete ima 6 godina… O tome da li emotivno i socijalno zreo ni reč nije rekla. Tako da mislim da treba malo više saradnje nas odraslih. Pedagozi da fizički odu do okolnih vrtića da se raspitaju o deci i inače o generciji, malo nekih konkretnih stvari, ne samo su svi zatrpani administrativnim poslovima.
koliko su trajali vaši časovi?
djeca u prvom, drugom i trećem treba da se bave fizičkom, muzičkom i likovnom kulturom i uz igru da nauče slova, sabiranje i oduzimanje. uz damo ovo da se uče poštovanju odraslih i drugarstvu, timskom radu a ne takmičenju
Tačno tako, a u starijim razredima da sve što nauče u toku dana to i primenjuju. Deca treba da imaju i praktični rad, da aktivno učestvuju, an ne samo da sede i slušaju pa kad dođu kući onda tona domaćeg rada koji niko ne proverava. Domaći treba da se radi u toku časa i da se analizom dolazi do rešenja a ne samo, mama, tata, pomozite, guglanje i ostalo.
Gde je taj fakultet koji školuje psihološkinje?? Da li oni školuju i trenerke? ili ih samo šiju?
jesu li zatečene i „psihološkinje“ ili samo psiholozi??
😄 ha,ha haaa….braavoo!!
smarate
Šta je tu čudno?! Pa godinama se radi na tome da se deca intelekualno zapuste… A dr Ranko Rajović na to ukazuje već dugi niz godina i ujedno je prihvaćen u svim zemljama u okruženju, samo u Srbiji, svojoj državi nije… šta vam to govori?!!!!
Kosa mi se dize na glavi od ovakvih tekstova.U kom ovi ljudi da me kazem „psiholoskinje“ paralelnom svetu zive.A da u kom se uclanis u stranku pa radis…a da ne radis samo primas platu.Ali cak i tad si ti deca probisveti.A mi sto radimo da prezivimo i vaspitavamon ih kako znamo ne valjamo.A i svet se menja.AI je biducnost ali mi i dalje klecimo na kukuruzu i secamo se baka.Msm i njih zaboravimo sem kad zatreba da se pohvalimo kako smo bolji od proseka.Uzivajte u deci i volite ih
Bravo za komentar. I hvala na imenu dr, pre neki dan sam pokušavala da se setim njegovog imena.
Svaki put kada zakasnim deset minuta da bi dete bar normalno probudila,dobijem lekciju kako to ne bi smelo da se ponavlja.Bedna plata ,rad do iscrpljenosti jer ipak treba duplo vise raditi da bi se nadoknadilo neznanje fakultetskih diplome kupljenih posle osnovne skole.Onda kada unistite porodicu i obrazovanje,drustvo vise nema prava icemu da se nada vise.Pripremiti dete za izvoz je jedini put opstanka,nazalost.
Kakvi su roditelji,deca su zlatna!
Mene zanima kad će psiholozi pitati roditelje koliko su zadovoljni školskim obrazovanjem svoje dece i koliko su roditelji zadovoljni podrškom institucija kojima mogu da se obrate za pomoć u odgajanju i vaspitanju dece. Život se sveo na egzistenciju i upiranje prstom. Niko ne radi svoj posao, samo kritike. Deca odrastaju ispred loših TV programa u betonskim kutijama i sad su svi nešto iznenađeni.
Da li ste primetili kako „optrerećeni“ roditelji ne ispuštaju mobilne telefone iz ruku, a decu da li primete? Samohrana sam majka. Spavala sam 4 sata. Kada se vratim sa posla, pa sa decom se maksimalno bavim. Išlo se u 21h na spavanje, a ujutru u obdanište i na posao. Kada deca legnu da spavaju, posle čitanja bajki i pesmica, počinje moj rad po kući. A danas mladi su stalno umorni. Posao ne znaju da organizuju, pa naravno, ne mogu ni sa čim da se sastave, ni sa sobom, ni sa decom, a ni sa poslom. Sa srećom!
Šta je to psihološkinja? To ne postoji u mom maternjem jeziku! Ovo je ponižavajuće za žene jer im se „posebnim“ nazivom profesije nameće i naglašava da nisu kao muškarci.
Poštujte trud Vaspitača. Četrdeset godina jedem taj hleb, ne treba mi veća plata ali više kulturnih i posvećenih roditelja dobro bi došlo, pa bi i rezultati dece na testu bili bolji.
Ovo jr sve generalizovano malo.. sa mojim detetom sr jako radilo i ppsvecivala mu se paznja. ali se pustao i da sam istrazuje, isao na selo medju zivotinje, hodao bos. pricalo se s njim .. citaju se bajke i knjige svako vece.. ali svako! i opet je kasno propricao, isao kod logopeda..ima ravna stopala. znaci radili smo sve po preporuci ali druge okolnosti ( tezak porodjaj i osetljivost deteta plus osvojenost os majke zbog zdravs problema) je dovelo do svega toga. zja da recituje pesmice, odavno se sam oblaci ..zna cak i neke laganije obroke da prirpemi. jos nema 7. znaci jisu uvek roditelji krivi. nekad ima i drugih uticaja..
A zamisli parkiras kola tamo gde ne treba, mislim ne zato sto hoces nego vodis dete u vrtic, samo nemoj te ovi pametni pa idi pesaka i sacekaj 15min. i ostale fore da se jav;jau nego neka precute znaci parkiras kola i cekas da se dete obuce jedno 10-15min. i malo popricas sa njim ako pocne da jeca i place i napokon udje u sobu i vratis se sa cestitkom i odnosenjem auta dali bi ste vi sledeci put opet caskali 10-15min sa detetom. Ili bi ste ga odmah obukli i izasli.
Traźili ste eto vam rezultata.
Grupe u vrtiću prebukirane, Godine uzleta uzimaju danak, a ne možemo sve svaliti ni na roditelja koji dođe po svoje dete u 17h taj nije ni za sebe, jedino ako ima kućnu pomoćnicu i sve pripremljeno, a on može da se posveti detetu i tih par sati. Znam kao neko ko radi u vrtiću pa kada dođem kući posle 20- oro dvogodišnjaka isceđena kao limun a onda kuća i da se posvetiš porodici, teško. Savet psihologa na upisu radite sa detetom na pažnji. Do 7 godine to već treba da je izgrađeno a u vrtiću po novom programu sta deca rade?
Pa to su rezultati NOVIH OSNOVA – GODINE UZLETA. Šta su tražili to su i dobili. Školstvo će, nažalost, tek videti kakvi ih problemi čekaju. Zaista mi je žao dece, a i nas koji radimo u prosveti.
Srpski jezik nije rodno senzitivan u pogledu naziva zanimanja. Ni u ludilu se
( kod onih koji su završili 6. razred) nazivi ne izvode iz prideva već iz imenica muškog roda.
Smatram da je drzavno rukovodstvo krivo za ovakvu sliku dece. Doneli su zakon da dete ima pravo da radi sta hoce i da su svi osim sudstva u pravu. I dalje dobijamo jeftinu i bezobraznu radnu snagu za firme koje dolaze u Srbiji. Nije bitno ko je na vlasti , bitno je da li to radi ispravno . Narodu se servira dvolicna slika na izborima i posle ,, sami ste birali „. Dosta vise nepismene dece , promenite zakon o skolstvu . Pa nismo svi mi nepismeni koji smo isli u skolu pre 20,30,40 i vise godina.
Pročitajte komentare i tu će vam se razjasniti zašto je to tako i zašto će samo gore biti. Šta kaže prepoterećena, radi, ustaj narode na noge da se botiš za skraćenje ardnog vremena da bi dotična imala više vremena da „kreativno“ radi na svojoj lepoti. Decu će da čuva neko drugi a i taj da ne tera decu ništa da rade nego samo „kreativno“, nikako intelektualno ili fizički ne dao Bog. Da se skrati školski čas da ni deca ništa ne rade, da se ne zamaraju nego od malena da se uče neradu i da je najvažnija stvar u životu da kupuješ nepotrebne proizvode, budeš „influenser“ na društvenim mrežama da ljudi koje nikad video nisi upravljau tvojim životom kroz lajkove i dislakove kao što je toslučaj sa mamom „lepoticom“ sa silikonskim usnama, trepavicama nevešto zalepljenim i pola tone šminke. Kad to dete postane kriminalac krivo je društvo, predsednik države, minisatr prosvete, direktor škole, samo roditelji ništa nisu krivi.
Vi za 45 minuta znate da testirate pažnju deteta. Pustite decu da idu sa svojim vršnjacima u prvi razred pa tek onda polemisite o tome da li i šta rade.
Deci je uskraćeno detinjstvo i vi ne dopuštate da deca za godinu dana savladaju taman toliko da bi se uklopili kako treba sa vršnjacima, pa i Vas zadovoljili na testiranju, već ih primoravate da sa 6 krecu u školu.
A o uslovljavanju roditelja da ne pričamo.