“Одрасли имају много више образовања и искуства, али имају много мање маште и храбрости.”
Урош Петровић познат је као писац књига за децу и младе које “размрдавају вијуге” и померају границе у савременој српској литератури. Такође, са др Ранком Рајовићем створио је и тзв. NTC систем учења, посвећен је раду са васпитачима, наставницима и родитељима на развијању даровитости код деце и побољшању приступа образовању. Изабрали смо неке од његових најинспиративнијих мисли које могу бити од користи родитељима и онима који раде са децом – васпитачима, учитељима и наставницима:
1.”Све што урадите уместо свог детета, урадили сте против њега”
2. “Уважавајте и подржавајте васпитаче и учитеље, они утиру најважније стазе!”
3. “Презаштићивање је директно уперено против детета, бомба са одложеним али дугорочним дејством. Препреке и проблеми покрећу. Тамо где је све потаман, изостају стимуланси за развој.”
4. “Ако приступање градиву није макар мало занимљиво, образовање се не догађа. У супротном, нема границе у томе шта, колико брзо и успешно дете може да савлада.”
5. “Дечја радозналост је неограничени извор обновљиве енергије. Да ли умемо да је придобијемо за жељене циљеве и ту моћну силу искористимо за напредак?”
6. “Откривање је важније од открића. Тренутак открића правог одговора није ни близу толико важан колико пут до њега.”
7. “Нико период до шесте године живота не схвата примереним за озбиљно образовање, а он је најважнији. Тада се дете образује кроз игру.”
8. “Кад утихне игра, све остало изгуби боју. Мислим да онај ко престане да се игра, било да ради као председник државе или шумар приправник, има велики проблем.”
9. “Само једна врста интелигенције не значи много. Јако су важни и други видови интелигенције, а има их пуно. Шта значи једна савршено наштимована жица на гитари? Ако су остале лоше, акорд ће звучати несносно.”
10. “Парадоксално, у време експанзије 3Д технологије, авантуре одрастања деце своде се све више на 2Д, на екране. Ми смо имали 3Д детињство, екрани су тада били спутани. Аналогијом, можда је ово данас спутано детињство!”
11. “Нема искорака без дате могућности да се он направи, и нема великих авантура без првог корака.”
12. “Највећа авантура која може да се догоди је она која се догоди у мозгу. Дете које не чита у раном детињству, у нижим разредима основне школе, неће имати богат речник. Дете које нема богат речник, неће моћи да обавља многа занимљива и лепа занимања у животу.”
13. “Оно због чега сам тужан је што деца данас имају врло мало игре напољу, што ретко видим разбијена колена, што нестају старе игре… Дете које не хода по ивичњаку неће развити центар за равнотежу, дете које је скроз заштићено неће напредовати.”
14. “Одрасли имају много више образовања и искуства, али имају много мање маште и храбрости.”
15. “Ја нисам против тога да се деца упознају са рачунарима и технологијом, али је умереност једна велика вештина и врлина. Пола сата до 45 минута – је највише што дете сме да проведе пред екраном.”
16. “Бавити се својим дететом – може ли се на паметнији и смисленији начин уопште проводити време? Не постоји важнији посао од бављења децом.”
17. “Један сат играња видео игрица – то је неколико хиљада покрета мање. А сваки покрет мање који дете направи јесте губитак за развој мозга.”
18. “Мозак разуме само један језик – оно што дете ради. Дете му свјом делатношћу саопштава шта да развије”
19. “Ми се као родитељи поломимо да нам деца што брже проходају и проговоре, а онда им говоримо – ћути, седи и буди миран.”
20. “Све у животу вреди управо онолико колико си се помучио да до тога дођеш.”
Напишите одговор