20 разлога зашто играње у природи чини децу паметнијом

11 марта, 2016

Не постоји упутство за игру у природи. Деца сама стварају правила и у том процесу користе машту, креативност, интелигенцију и преговарачке способности на уникатан начин.

Аутор и клинички психолог, Кеј Редфилд Џејмисон, пише, “Деци треба слобода и време за игру. Игра није луксуз. Игра је неопходна.” Кроз неструктурисану, отворену и креативну игру деца уче правила света око њих. Док се играју у природи, деца истражују свим својим чулима, откривају нови живот, стварају измишљене светове и медјусобно преговарају да би створили окружење погодно за игру.

1. Игра у природи је активност која обухвата сва чула. Док су напољу, деца ће видети, чути, омирисати и додирнути ствари које им нису на располагању док се играју унутра. Њихов мозак на јединствен начин ради док обрађује ове нове подстицаје.

2. Игра у природи спаја неформалну игру и формално учење. Деца могу на практичан начин применити концепте које су научили у школи док се играју напољу. На пример, када виде и додирну корење дрвета, подсетиће се како је њихов учитељ причао о начину на који се биљке хране.

3. Игра у природи стимулише креативност. Робин Мур , стручњак за дизајнирање окружења за игру и учење, каже: “Природа и природни материјали подстичу безграничну дечију машту и служе као средство инвентивности и креативности.” Стене, камење и земља дају неограничене могућности за игру које се сваки пут могу другачије приказати када дете изађе напоље.

4. Игра у природи је отворена. Не постоји упутство за игру у природи. Деца сама стварају правила и у том процесу користе машту, креативност, интелигенцију и преговарачке способности на уникатан начин.

5. Игра у природи смањује нервозу. Време проведено напољу психолошки смањује нервозу. Деца су отворенија и опуштенија после боравка у природи, када се врате у традиционалније окружење у коме уче.

6. Игра у природи повећава распон концентрације. Време које деца проведу у неструктурисаној игри напољу природно повећава концентрацију деце. Деца која имају проблема са задацима који укључују оловку и папир или дуже мирно седење често су много успешнија након времена проведеног напољу.

7. Игра у природи је маштовита. Зато што не постоје обележја, претходно зачете идеје и правила, деца морају створити свет око себе. У овом начину игре деца користе своју машту онако како је не користе када се играју унутра.

8. Време проведено у природи развија поштовање према другим живим бићима. Деца развијају емпатију, способност да уоче осећања других људи, тако што се играју са створењима у природи. Посматрање бубице, ластавице или веверице која јури уз дрво даје деци могућност да уче од других и тако расту.

9. Игра у природи подстиче решавање проблема. Док деца управљају светом у коме су направили правила, морају научити шта функционише а шта не, који начин доноси успех а који промашај, када да наставе са покушајима и када да стану.

10. Игра у природи подстиче способности вођства. У окружењу где деца стварају забаву, појавиће се природне вође. Једно дете ће доминирати у објашњавању како да се одигра игра, док ће друго уживати да поставља физичке изазове у игри са препрекама. Сви типови способности вођства су потребни и подстакнути.

11. Игра у природи проширује речник. Док се играју напољу, деца ће можда видети жир, веверицу и кумулусне облаке. Кад се сусретну с тим, њихов речник ће се проширити онако како никада не би могао да су унутра.

12. Игра у природи побољшава способност слушања. Док деца преговарају о правилима измишљене игре, морају добро да слушају једни друге, питају за објашњење и разрађују детаље објашњења онако како не морају када играју познате игре унутра.

13. Игра у природи побољшава способност комуникације. Нису јасна правила измишљене игре? Нису сигурна како да се попну уз дрво или направе кућицу за виле? Деца морају научити да испитују и разјашњавају да би разумели као и да објасне тако да их други разумеју.

14. Игра у природи подстиче сарадњу. Онда када није јасно постављено ко побеђује а ко не, деца заједно раде да би постигла циљ. Можда ће заједно прећи полигон са препрекама који су направили, или ће направити кућицу за птице. Заједно праве компромисе и раде заједно да би постигла жељени исход.

15. Време проведено у природи помаже деци да примете шаблоне. Природа је препуна шаблона. Латице цвећа, жиле на листу, кора дрвета – то су све шаблони. Прављење шаблона је кључна способност за рану математику.

16. Игра у природи помаже деци да уоче сличности и разлике. Способност да сортирају предмете и примете сличности и разлике међу њима је такође важна особина зс успех у математици. Време проведено у природи даје бројне могућности за сортирање.

17. Време проведено у природи побољшава имуни систем деце. Здрава деца су бољи ђаци. Кад деца проводе све више времена напољу, њихов имуни систем је јачи и тиме се смањује одсуство из школе.

18. Игра у природи повећава ниво физичке активности. Деца која се играју напољу вероватно неће бити гојазна и вероватно ће бити активни ђаци. Деца која се играју напољу када су ван школе су спремна када је потребна пажња за учење у учионици.

19. Време проведено у природи повећава упорност. Игре у природи често траже упорност- Деца морају стално да покушавају изнова ако им експеримент не успе. Ако грана не досегне сасвим преко потока, или кора дрвета не покрије сасвим њихову кућицу за виле, морају покушавати док не успеју.

20. Игра у природи је забавна. Срећна деца су успешни ђаци. Деца су природно срећна када се крећу, играју и стварају напољу. Задовољство их даље отвара за експериментисање, учење и развијање.

Овај текст превели су ученици Школе енглеског језика за децу „Хелен Дорон“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама