Ученике првог и петог разреда основне школе и првог разреда гимназије од септембра следеће године очекује ново градиво, нов начин учења и нови уџбеници, али и мање лектире.
Завод за унапређивање образовања и васпитања израдио је нове наставне планове и програме за ове разреде да би били усмерени ка исходима.
– То значи да се настава и учење више неће сводити на пуко набрајање и меморисање чињеница, већ ће нагласак бити на проблемској и програмској настави, на међупредметном повезивању. Комуникација, тимски рад, увођење предузетништва и целоживотно учење неке су од вештина које ће се више развијати, ученици ће сами долазити до неких података, али биће и више критични – прича Гордана Мијатовић из Завода.
За првачиће пројекти
Једна од највећих промена за прваке у основним школама је увођење пројектне наставе.
– Изборни предмети постају секције, а уводи се час пројектне наставе на којем би учитељица са децом обрађивала поједине теме кроз више предмета, а групе ђака би радиле и одређене пројекте да би полако схватали шта је то тимски рад. Ђаци ће при томе користити и телефоне и рачунаре за учење – каже Мијатовић.
Програми су растерећени садржаја који су деци превише апстрактни и ослањају се на искуство које деца доносе у школу.
– Програм за први разред усмерен је на дететову најближу околину да би оно ширило видике како буде расло. Примера ради, када су у питању празници, из предмета Свет око нас, ђаци ће учити о Новој години, Божићу, Светом Сави и о другим празницима из њиховог непосредног окружења (породица и школа), док ће нпр. о државним празницима учити у четвртом разреду када буду учили о својој отаџбини – објашњава Мијатовић.
Петаци растерећенији
У групи која је радила на изменама за пети разред укључени су и учитељи да би се стекла боља слика о томе са којим знањима они долазе код наставника.
– Програм за пети разред је највише растерећен, садржаји су или избачени или пребачени у више разреде. Најбољи пример је биологија – градиво је подељено у пет области: порекло и разноврсност живота, јединство грађе и функције као основа живота, наслеђивање и еволуција, живот у екосистему и човек и здравље. У сваком наредном разреду ће се њихово знање продубљивати – каже Гордана Мијатовић.
Комуникација, тимски рад, предузетништво, истраживање, критично мишљење циљ су измена
Више часова у гимназији
За разлику од наставних планова за основце који су усвојени и за које је објављен јавни позив издавачима за писање уџбеника, гимназијски план је тек прослеђен Министарству просвете као предлог.
– Ђаци ће по својим афинитетима бирати по два изборна предмета која су мултидисциплинарна и која ће учити кроз истраживачку и пројектну наставу. Ипак, главна новина би била да природне науке добију више простора за вежбе, а инсистираће се да се оне уведу и на друштвене предмете и језика – најављује Мијатовићева.
Тако би ђаци на часовима филозофије имали дебате, а из историје би више времена проводили истражујући.
– Гимназијалци би, уместо садашњих 31 час, имали 33 часа недељно, колико имају и ученици средњих школа за часове вежби – каже Мијатовић.
Она истиче да је идеја Министарства да за четири године цео систем буде реформисан и да се тада реализује екстерна матура.
Мењаће се и лектире
Гордана Мијатовић истиче да су лектире на свим нивоима смањене.
– У првом разреду се вратило читање у наставцима да би се ђаци навикавали да читају дужа дела из више пута, да повезују прочитано. Такође, смањен је број књижевних дела, али ће се повећати изборност – најављује Мијатовић.
Тако нпр. у петом разреду неће бити обавезна дела Жила Верна и Милована Витезовића, песме Бранка В. Радичевића: „Кад мати меси медењаке“ и „Кад отац бије“, а у гимназији више се неће изучавати барок као правац, Данило Киш „Рани јади“, Шишко Менчетић, Џоре Држић, а из народне книжевности изостављене су песме „Сунце се дјевојком жени“ и “Бој на Мишару“, као и приповетке „Дјевојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет пауница“.
Милица Рашић
Извор: Блиц