Blogerskoj i čitalačkoj javnosti predstavila se na specifičan način – kroz priču na blogu happychezmoi.blogspot.com gde piše o svojoj porodici, načinu njihovog života i života sredine u kojoj žive. Zanimljiva je njena životna filozofija uz pomoć koje izvlači maksimum iz života za kakav se odlučila. I pored toga što se nije pripremala da bude samo supruga, mama i domaćica (diplomirani hemičar je po struci), sada je jedna jako inspirativna mama koja je odlučila da se posveti samo svojoj porodici i svojoj deci. A što je najvažnije, uspela je da u tome bude zadovoljna i ispunjena, jednako koliko je divna, ostvarena i, kako čitaocima njenog bloga izgleda, gotovo savršena.
Zove se Dora Vajana i živi u Grčkoj, kaže, u jednom malom mestu na Peloponezu i mama je dve devojčice od pet i deset godina, supruga jednog lekara, a uživa u tome da brine o svima njima. Potiče iz poznate niške porodice Premović. Njen otac, dr Pavle Premović, takođe hemičar, naučnik, priznatiji je i poznatiji u svetskim razmerama, a ona u šali kaže –“ ćalac je hteo i od mene da napravi naučnika, ali sam mu ja izmakla”.
ŽIVIM ŽIVOT KAKAV SAM PRIŽELJKIVALA
Za čitaoce “Maminog sveta” Dora Vajana govori o svom životu zadovoljne mame i domaćice, o tome kako organizuje svoj dan i život svoje porodice, kako brine o ishrani svoje dece i kako ih čuva od svakodnevnih opasnosti, o druženju sa prijateljima i večerama koje brižljivo i s velikom ljubavlju priprema… o nostalgiji za rodbinom, rodnim gradom i Srbijom…
– Svi znamo da naši životi retko ispadnu onako kako smo ih zamišljali i planirali. Međutim, ja duboko u sebi znam da sam svoj sadašnji život skriveno, tiho priželjkivala i dozivala. Želja mojih roditelja je bila da imam blistavu budućnost, karijeru, dobar posao, novac. Školovali su me, putovala sam sa njima po svetu, naučila jezike. A ja sam oduvek bila jako osetljiva, okrenuta sebi, svom unutrašnjem životu, privatnosti. Istina je da u svojim dvadesetim godinama nisam imala pojma šta ću sa sobom i kuda sam krenula. Jedno sam znala da nikoga ne želim da razočaram, pa sam stoga svima ugađala ne obraćajući pažnju na sopstvene želje. Desila mi se ljubav sa čovekom zbog koga sam bilia spremna da napustim sve i započnem novi život .
Nije nam bilo lako, ali smo kroz naš brak i poteškoće pronašli novu snagu za koju nismo znali. Zbog stalnog odsustvovanja muža i bez pomoći sa strane, ja sam na početku uglavnom provodila vreme sama sa dvoje male dece, daleko od otadžbine i svega onoga što mi je poznato. Iako tada nismo mogli drugačije, verovali smo da će se nekada, u budućnosti, ta situacija promeniti – oboje ćemo raditi i doprinositi finansijski. Kako je prolazilo vreme, tako sam sve više uviđala da mi je život “servirao” upravo ono u čemu sam se sjajno snalazila i što me je činilo beskrajno srećnom, po prvi put u životu. Pomislila sam: “Hej, meni ovo dobro ide. Meni je lepo. Srećna sam”, i shvatila svoju ulogu majke, supruge i domaćice veoma ozbiljno i istovremeno uživajuću u tome što radim. Prihvatila sam tu ulogu kao svoj posao i želela sam da u tome budem najbolja što mogu. Shvatila sam da je ono moje nekadašnje priželjkivanje i dozivanje mirnog porodičnog života urodilo plodom. Ostvario se moj san. On se desio donošenjem svesne, zajedničke odluke u kombinaciji sa mojim karakterom i željama, tako da zato smatram da ništa u životu nije slučajno.
U internet zajednici poznata si po blogu koji sadrži zanaimljive, specifične recepte. Kako planiraš jelovnik za svoju porodicu, svakodnevni i onaj kada imate goste, a vidim da ih imate jako često?
– Ključna reč je planiranje. Najčešće vikendom isplaniram šta ću kuvati cele naredne nedelje na osnovu onoga što imam u frižideru, zamrzivaču i onoga što mi se “mota” po ormarićima u kuhinji. Vidim šta mi nedostaje, napišem listu za kupovinu i nabavim sve ono što mi je potrebno za narednu nedelju. Kod nas pijaca radi samo subotom, tako da je to dan za nabavku svežih namirnica. Neretko koristim i “obrnuto” planiranje, kuvam na osnovu onoga što već imam, bez dodatne kupovine. Uglavnom kombinujem, kreiram nove recepte ili tražim inspiraciju po kuvarima i blogovima. U kuvanju pratim intuiciju i primenjujem sve ono što sam do sada naučila. Kada su u pitanju gosti, tu još učim da ne treba ugađati drugima. Domaćica nikako ne sme da svoje kuvanje adaptira ukusima drugih, već sebi i onome što ona voli da kuva. Kada kuvam za druge gledam da to bude nešto provereno i jednostavno.
Kako štitiš decu od džank fuda, od slatkiša, od GMO?
Jednostavno, ništa im ne zabranjujem. Hoću reći da moja deca svakako mogu da pojedu čips, čokoladicu, lizalicu, ali ne svakoga dana. Zato moraju svakoga dana da jedu sezonsko i lokalno voće , povrće i jelo koje svima nama skuvam. Za njih nikada ne kuvam posebno, jedino onda kada baš poželim da pojedem nešto “čudno” kao na primer tart sa gorgonzolom koji nije posebno privlačan deci.
Kako ih štitiš od loših ljudi, loših misli, loših navika? (više…)