Svakom detetu se dešavaju trenuci uznemirenosti i nervoze na neki način. Kao roditelji, volimo da zaštitimo našu decu od stresa i nervoze, ali znati kako reagovati u takvim mometima veoma će im biti korisno u kasnijim godinata tokom odrastanja. U zamahu takvih trenutaka isprobajte ove jednostavne fraze kojima ćete pomoći vašem detetu da identifikuje, prihvati i lakše prođe kroz momente stresa i nervoze.
1. „Možeš li da nacrtaš to?“
Crtanje, bojenje ili jednostavno „škrabanje“ o tome što nervira dete daoslobode svoje emocije kada ne ogu da se izraze rečima na pravi način.
2. „Volim te. Bezbedan si.“
Kada vam neko koga mnogo volite kaže da će vas pazitii brinuti o vama, to je najmoćnija afirmacija. Upamtite, stresni trenuci čine da se vaše dete oseća kao da je u opasnosti. Ponavljajući im da su bezbedni, ublažićete im nervozu i umiriti ih.
3. „Hajde da se pretvaramo da duvao u ogroman balon. Udahnućemo duboko, i duvati u balon brojeći do 5.“
Ukoliko u trenucima napada panike detetu kažete da se zaustavi i da udahne duboko, velikesu šanse da ćete čuti „NE MOGU!“.Umesto toga, pretvorite to u igru. Pravite se da pokušavate da oduvate veliki balon, praveći pritom smešne zvuke. Čak samo tri udaha i izdraha pomoći će u opuštanju deteta i oslobađanju značajne doze nezvoze a možda ćete uspeti i da ga zasmejete dok to radite.
4. „Sada ću reći nešto i želim da to ponoviš na isti način kao i ja – Ja to mogu!“
Uradite ovako 10 puta u odgovarajućim razmacima. Maratonski trkači koriste ovaj trik svaki put kada naiđu na neku od „prepreka“.
5. „Zašto misliš da se osećaš ovako?“
Ovo je posebno korisno za stariju decu koja mogu na bolji način da izraze „Zašto“ o tome kako se osećaju.
6. „Šta će se sledeće desiti?“
Ukoliko je vaše dete nervozno povodom nekog značajnog događaja, pomozite mu da zajendno promislite o tome i navedete ga da shvati šta će se desiti nakon toga. Anksioznost kod dece onemogućava im da vise širu sliku i ukoliko strahuju od nekog događaja zaboravljaju da je to kretkotrajno i u potpunosti suskoncentrisani na događaj koji ih čini nervoznima.
7. „Mi smo nepobedivi tim“
Razdvojenost je snažan pokretač anksioznosti kod dece. Uverite ga da ćete biti uz njega i podržavati ga čak iako neće moćida vas vidi.
8. „Smislite zajedničke rečenice koje će ga ohrabriti pred događaj koji ga brineOd pomoći mogu biti rečenice :
“ Ja sam nezaustavljiv.“ „Ja sam borac.“ „Pazi se svete, stižeeem.“. Ukoliko će mu biti akše može da ih izgovara vičući. Sećate se i scena iz mnogih folmova koji pokazuju kako ljudipovikuju ohrabrujuće rečenice pre polaska u neku borbu. Vikanje izaziva lučenje endorfina u telušto eliminiše straha takođe ovo može biti izanimljivo.
9. „Ako bi tvoj strah imao lik čudovišta, koje bi to čudovište bilo?“
Ukoliko anksionioznost dobije lik to ga na neki način čini“opipljivim“ ipomaže detetu da se lakše izbori sa njim i da mu „kaže“ono što misli.
10. „Jedva čekam______“
Uzbuđenost oko pozitivnih budućih događaja je ohrabruju u ovakvim momentima.
11. „Odložićemo tvoj strah na policu dok…( slušamo našu omiljenu pesmu, šetamo po parku, čitamo zanimljivu priču). nakon toga ćemo se pozabaviti njime ponovo.“
Oni koji su skloni anksioznisti imaju običaj da je „nose sa sobom“ sve dok se ne završi ono o čemu brinu. Ovo se naročito odnosi na teškoće iz budućnosti koje zabrinjavaju vaše dete a koje ono ne može da izmeni. Odlažući brigu sa strane makar na neko vreme pomoći će vašem mališanu da stvari sagleda iz malo dugačijeg ugla.
12. „To što te brine će sigurno proći. Hajde da se opustimo do tada.“
Ukoliko nađete način da se dete oseća zaštićeno pomoćićete mu da opusti ne samo um već i telo. Učinite da se oseća udobno i ušuškano u svom omiljenom ćebencetu, ili na nekom mestu gde se oseća rasterećeno.
13. „Hajde da naučimo nešto više o ovome.“
Dopustite detetu da postavisva pitanja koja ga zanimaju u vezisa njegovim strahom. Na kraju, znanje je uvek moć.
14. „Hajde da brojimo___“
Ova tehnika omogućava mališanuda skrene misli. Možete brojati ljude na ulici koji nose recimo čizme, ili decu u parku koja se igraju, broj ljudi na ulicikoji nose šešire i sl. Ovo će pomoći detetu da na trenutak okupira svojum nečim drugim i dazaboravina osećaj uznemirenosti.
15. „Želim da mi kažeš kada prođu dva minuta.“
Vreme je moćna alatka kada su deca nervozna. Gledajući sati kazaljke koje se kreću pomera fokus detetana nešto drugo štoje u toku i opušta ga.
16. „Zatvori oči i zamisli ovo…“
Vizualizacija je moćna alatka koja pomaže da se oslobodimo bola i napetosti. „Vodite“dete korak po korak do bezbednog, toplog i srećnog mesta na kom će se osećati sigurno. Ukoliko vas budu pratili i slušali pažljivo, psihički simptomi napetosti će nestati.
17. „ I ja sam ponekad uplašen/nervozan/napet, i znam da tu uopšte nije zabavno.
Empatija pobeđuje u mnogim situacijama. Ovakav razgovor može čak dovesti do toga da sa nešto starijim detetom usmerite razgovor u pravcu saveta o tome kako vi lično prevazilazite takve momente.
18. „Hajde da napravimo našu „smirujuću listu“ „
Anksioznost može da onemogući logično razmišljanje; napravite listu tehnika koje je vaše dete mogu da oslobode stresa. Kada situacijato zahteva, vodite se ovom listom.
19. „Nisi sam u tome kako se osećaš.“
Pomozite detetu da shvati da sse mnogi ljudi osećaju kako i on i da prolaze kroz isteili slične situacije i da one imaju rešena koja pomažu drugima pa samim tim mogu da pomognu i njemu.
20. Reci mi koja je po tebi najgora stvar koja iz ovoga moće da proizađe?“
Jednom kada ste zaključili koja je najgora stvar koja može da proistekne iz date situacije, razmotrite i kolika je verovanoća da to takve situacije zaistai dođe. Potom pitajte dete koja je najbolja stvar koja moće da se desi iz te situacije, koji je najbolji rezultat? I na kraju, pitajte ga koji ishod bi se njemu najviše dopao. Cilj ove vežbe je da pomogne detetuda na pravi način razmotri situaciju koja ga brine i da pravilno razmišljau stresnim situacijama.
21. „Brinuti je ponekada korisno.“
Ovo je čini se potpuo kontraproduktivno reći detetu koje je već dovoljno napeto, ali objašnjavajući mu zašto je ponekada sasvim u redu biti nervozan, pokazaćete mu da je sa njim sve u redu i da nema ničeg pogrešnog u tome da se osećamo loše i zabrinuto.
22. „Šta tvoj unutrašnji glas kaže?“
Ukoliko vaša deca vole stripove,poznati su mu „oblačići“sa razmišljanjima lilkova izstip priča. Ukoliko na ovaj način sa njim sagledate situaciju, pomoći ćete mu da je sagleda sa strane, kao da ono samo nije akter.
23. „Hajde da nađemo neke dokaze o tome.“
Prikupljajući dokaze koji će podržati ili opovrgnuti detetov razlog za brigu, pomoćićete mu da shvati da li je njegova zabrinutost osnovana ili ne.
24. „Hajde da suprotstavimo mišljenja.“
Ovo će se posebno dopastistarijoj deci koja će tako bitiu mogućnosti da se kroz razgovor suprotszave roditeljima tj. da izlože svoje mišljenje ukoliko je drugačije. Tokom ovog procesa i vi možete naučiti na koji način funkcioniše njegovo razmišljanje i percepcija problema.
25. „Hajde da problem razložimo na manje delove?“
Anksioznost je često sastavljena od mnoštva manjih delova smeštenih na gomilu. Jedna od najvažnijih strategija za prevazilažeje nervoze jeste da tu gomilu razložite na manje delove koje ćete lakše rešavati. Čineći to, dete će shvatiti da zabrinutost ne izaziva celokupna situacija već samo jedan ili dva njena
Izvor: decjisajt.rs