29. avgusta u Tiršovoj testiranje zainteresovane dece radi procene nivoa njihovih psihomotornih sposobnosti

avgust 25, 2017
List „Politika” u saradnji sa Univerzitetskom dečjom klinikom u Tiršovoj organizovaće 29. avgusta testiranje zainteresovane dece radi procene nivoa njihovih psihomotornih sposobnosti. Na ovo testiranje roditelji mogu da prijave mališane koji imaju od mesec dana do pet godina. Budući da je broj pregleda ograničen, građani mogu da prijave decu danas od 13 do 14 sati, na broj telefona „Politike” 011-330-1758. Testiranje dece obavlja se uz pomoć nekoliko testova koji ukazuju na nivo razvoja deteta i skreću pažnju na oblasti u kojima je potrebno intervenisati. Testovi nisu neprijatni za dete, sastoje se iz nekoliko zadataka i pitanja kojima mališan kroz igru pokazuje veštine, a stručnjaci „prepoznaju” da li postoji zaostajanje u razvoju.
Testiranje će obavljati psiholozi Univerzitetske dečje klinike, Irena Korićanac i Sara Bečanović, koje napominju da se na ovaj način detetu pruža mogućnost rane intervencije kroz najbolji tretman kako bi se podstakle i nadoknadile sposobnosti u kojima dete zaostaje za svojom uzrasnom grupom u pet najznačajnijih razvojnih oblasti (kognitivni razvoj, komunikacija, gruba i fina motorika, socijalno-emocionalni status deteta i adaptivni odgovori deteta na stimulaciju). Razgovor sa psihologom traje pola sata.
Psiholog Irena Korićanac naglašava da je „Bejli test” namenjen za procenu ranog razvoja i mentalnog uzrasta, kao i za praćenje dece kod koje postoje faktori rizika. Posebno je primenljiv kod dece sa razvojnim poremećajima, Daunovim sindromom, poremećajima razvoja govora, kod prevremeno rođene dece, zatim dece sa cerebralnom paralizom, intrauterinim oštećenima CNS (asfiksija, hemoragija), kao i kod onih koji su bili izloženi toksičnim supstancama poput droge i alkohola dok su bili u maminom stomaku.
– Ukoliko se uoči blago zaostajanje u jednoj ili dve oblasti preporučuju se intervencije kojima roditelj i ljudi iz okruženja deteta podstiču razvoj i ovakva deca se prate kako bismo bili sigurni da smo uspeli da „poguramo” razvoj. Ukoliko je zaostajanje za vršnjacima značajnije, intervencije su intenzivnije i uključuje se multidisciplinarni tim. Što se pre uoče problemi u razvoju, veća je verovatnoća da će se kašnjenja nadoknaditi ili da će dete ostvariti puni potencijal unutar svojih mogućnosti. Rani razvoj i prve godine života su prilika da se kod deteta formira dobra osnova za pravilan razvoj. Ukoliko se ovaj period propusti, posledice su često nenadoknadive – napominje Korićanac.
Stručnjaci objašnjavaju da rani razvoj deteta podrazumeva to kako dete uči, usvaja nove veštine, kako razume i komunicira, kako reaguje na druge ljude i uspostavlja kontakt. Tu se misli i na pokrete tela, nogu, kako koristi šake i prste, kao i na razvoj sluha i vida. Pored toga, veoma je važan i način na koji se dete igra.
– Bavimo se celokupnim razvojem u sledećim oblastima: ekspresivni i receptivni govor, kognitivni razvoj, gruba i fina motorika, socijalna interakcija, igra i briga o sebi. Ukoliko roditelji uoče odstupanja u razvoju deteta u bilo kojoj od pomenutih oblasti veoma je važno da se na vreme obrate stručnjacima – dodaje Sara Bečanović.
Prvih hiljadu dana života deteta je ključno za razvoj punih potencijala u odraslom dobu. Stručnjaci smatraju da su prve godine života mališana najvažnije za fizički, emocionalni i intelektualni razvoj. Deca dostižu svoj najveći potencijal u razvoju kada od samog početka uspostave jaku emotivnu vezu sa odraslima i kada odrastaju u bezbednim i zdravim uslovima koji im pružaju raznovrsne mogućnosti.
 

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama