Svi želimo dobru, dragu i pametnu decu koja će poštovati ljude oko sebe, koja će imati osećaj za dobro i loše, ali često radimo upravo suprotno od onoga što želimo.
NE – ne – ne radi se o tome da detetu moramo svaki dan opet i opet usađivati dobre manire i radne navike – sredi sobu, uradi domaći, pospremi igračke, opet si nevaljao, poštuj baku i dedu, ne tuci brata…
To su sve prilično negativne konotacije kojima im dosađujemo, namećemo svoj autoritet baš u trenutku kada bi oni radili nešto drugo. Da ne govorimo o tome da jako često u ispadima nervoze znamo detetu da kažemo svašta zbog čega nam je već sekundu nakon toliko žao, ali nažalost – šteta je načinjena i boli, bez obzira na izvinjenje.
Ipak, ono što bi svakako trebalo da radite, odnosno govorite svojoj deci, svodi se, zapravo, na nekoliko najobičnijih riječi:
Oprosti mi – opraštam ti, Volim te, Ti to možeš! Hvala. Žao mi je.
„Oprosti mi, molim te!“ – i mi roditelji grešimo. Svaki dan. Gde si stavio svoje cipele, opet ne znaš gde su? Mama, ti si ih sklonila, ne znam gde“ – nemojte na to reći – ah, da – tu su. Recite – izvini što sam pomislila da si ti kriv. Žao mi je, hoćeš li mi oprostiti?
Na taj način pokazujete kako se mora poneti onaj ko je kriv pa će tako i dete kada jednom pogreši, naučen vašim primerom reći „Oprosti mi mama.“ – „Opraštam.“
„Volim te“ – te dve slatke reči potrebne su svakom čoveku na ovoj planeti, a posebnoj našoj deci. Roditeljstvo nije veza iz navike, pa ni te reči nikada neće zvučati suvoparno i površno – već će svaki dan stvoriti novu toplinu u srcu vašeg deteta. Šta god ono radilo – bilo dobro ili malo nestašno, reči Volim te uvek će ih učiniti srećnim. A želimo da uvek budu srećni, zar ne? I isto tako želimo da i naša deca pojme važnost ljubavi te da iste ove reči mogu lako reći svojim bakama, ujacima, prijateljima, budućim partnerima. Sada i kasnije u životu.
„Hvala“ – ako vi očekujete da vam šef, prijateljica, kolega, za ono što učinite kažu jedno najjednostavnije – hvala, verujte to isto očekuje i vaše malo dete. U stvari – možda ne očekuje ako nije rastao u okruženju gde se Hvala i Molim koriste često, no te reči nisu samo stvar bontona već jedna vrlo važna stavka zdravog odnosa među ljudima. Stoga svom malom princu čak i ako ne uradi nešto veliko, ako vas samo posluša, recite – hvala što si poslušao, i verujte, drugi put će možda poslušati samo da čuje to malo-veliko Hvala.
„Žao mi je“ – postoje trenuci kada dete jako zapne za nešto što trenutno ne može dobiti, i to nas ljuti pa im odsečno kažemo – ne! A onda se isto tako ljutimo kada nam to malo biće na nešto što ga zamolimo kaže – ne, i ode?! Naučimo ih zato reči Žao mi je – ne možeš sada da jedeš čokoladu, uskoro će ručak, žao mi je, dobićeš je posle. Ili – žao mi je, ali upravo smo pokupili igračke i vreme je za spavanje. Ili još važnije – ako ga nenamerno udarite – nemojte mu reći – Bilo je slučajno, zašto si baš tu naleteo? Recite mu „Žao mi je što nisam pazila“ – tako će dete naučiti i kada napolju u parkiću slučajno pokosi nekoga da treba da kaže „žao mi je, nisam hteo!“
Svim ovim rečima detetu ćemo ugrađivati osećaj za dobro i loše, osećaj za ljubav i sreću, ali postoji još nešto što će vaše dete naučiti da bude veliko, i zbog toga ponosno na sebe, a to su reči:
Ti to možeš! Učite ih da nijedan uspeh ne dolazi odmah, da moraju sami da se potrude i da nijedan neuspeh ne znači da ono nešto ne može.
Nema odustajanja jer drago dete, ja znam da ti to možeš!
Izvor: Index.hr