Сваки родитељ на овом свету у неком тренутку је сигурно пожелео да је у породилишту уз бебу стигло и неко упутство за употребу. Циљ нам је свима углавном исти: да дете буде добро и послушно. Међутим, кроз искуство сви научимо да готових рецепата нема и да није увек лоше када дете показује своју вољу.
Попкак, породични терапеут и отац, из богатог искуства доноси систем одгоја који је у складу с учењем Цркве о људској нарави и који помаже да одгојимо „свету” децу.
5 нових техника корективне дисциплине
1. Питања усмерена на решења
Jедан начин да се носимо с нежељеним понашањем детета су питања усмерена на решења уместо на проблеме. Понекад је сасвим сувишно и води нас у погрешном смеру када желимо по сваку цену да откријемо корене и процес проблема с којим се суочавамо.
Имамо обичај да постављамо питања која нас не воде никуда. Нпр. дете уради нешто лоше, а ми га питамо: “Шта је с тобом? Који је твој проблем?” Уместо тога питајмо се: Шта моје дете жели да постигне оваквим понашањем? Кад откријемо дететов циљ, моћи ћемо да га научимо бољем и достојнијем начину за постизање жељенога. Ако се питамо како помоћи детету уместо како га прогласити лошим, такође ћемо открити које ситуације доводе до проблематичних и напетих ситуација. Посебно је то важно код мале деце. Многа деца напросто не функционишу добро ако су уморна, гладна или поспана. Можда их изазивају нове ситуације или околности. Трагајући за решењем омогућићемо и себи и детету боље функционисање.
2. Нови начин ограничавања – кад дете злоупотребљава неку привилегију или је под превеликим утицајем вршњака
Многи родитељи употребљавају ограничавање као методу корективне дисциплине: нпр. забрана свих врста излазака осим школе. Та метода се може користити, али важно је знати како је користити. Не желимо да дете помисли да је провођење више времена с родитељима и породицом – казна.
Пре свега, морамо бити свесни да деца понекад користе ограничење излазака за сопствене циљеве. Стога је потребно пажљиво размотрити ситуацију пре него што направимо овај корак. Можда је вашем детету проблем нека нова ситуација од које на овај начин може побећи без пуно објашњавања. Често се то догађа код адолесцената. Колико год да желе слободу и независност, заправо истовремено имају и страх од одвајања од родитељске сигурности и нових ситуација с којима можда неће умети да се суоче. Тако може да се догоди да казном заправо награђујемо лоше понашање. Нпр. дете се боји да оде на забаву код пријатеља. Ако вас изазове да га казните забраном излазака, не мора пријатељу да каже да не жели да дође већ сву кривицу сваљује на родитеље што је далеко прихватљивије у његовом друштву.
Зато, кад користимо ову меру, прво ћемо се упитати која врлина или способност детету недостају ако се понаша на одређени начин. Казну ћемо осмислити тако да му пружимо прилику да се у тој врлини вежба. Уместо да му напросто забранимо изласке, осмислићемо “додатну наставу”. Нпр. ако је дете показало неодговорност не водећи рачуна о својим школским обавезама, тражићемо начине да га научимо да буде одговорно. За време трајања забране излазака поверићемо му задатке кроз које може вежбати одговорно понашање.
Користећи забрану излазака на овај начин, заправо детету помажемо да изгради нове вештине и способности уместо да га напросто осудимо на “кућни притвор” у којем ће се затворити у своју собу и бавити својим хобијима. Осим тога, овај начин задовољава праведност коју желимо да покажемо кроз васпитање јер је васпитна мера тачно усмерена на исправљање лошег понашања, а не на кажњавање детета.
3. Укидање привилегија
Још једна омиљена и често коришћена васпитна метода је укидање привилегија попут одузимања телефона, омиљене играчке и сл. Попкак наглашава да је ова метода васпитна једино ако се користи за решавање проблема који је у вези са одређеним предметом тј. привилегијом. Значи, ако ваше дете неодговорно користи телефон, у реду је одузети га на неко време. Тако немамо казну већ васпитну меру која поучава.
Међутим, одузети детету телефон зато што није средило своју собу нема васпитни циљ већ више сличи на освету. Порука је сасвим погрешна, дете не разуме ваш поступак и повезаност међу вама је нарушена. С друге стране, ако дете види логичку повезаност свог и вашег поступка и ако сте поступили с љубављу, и оваква ситуација може чак утицати на изградњу међусобне повезаности.
4. Вежбање – кад су деца способна за неко понашање, али га из неког разлога не спроводе
Узмимо за пример да је ваше дете већ више пута сасвим добро спремило своју собу, међутим у задње време је соба увек неуредна, независно од тога колико га упозоравате. Покушали сте остале методе, али показале су се неуспешне. Рећи ћете свом детету: вежбамо сређивање собе. Дете ће под вашим надзором спремати. Ако не обави задатак добро, све креће испочетка.
Ову методу треба користити релативно ретко јер црпи пуно из емоционалне банке вашег односа с дететом. Може бити прилично делотворна, нарочито код деце до 10 г. Обично се користи у крајњој нужди када се остале нежније методе покажу неефикансе.
Важно је припазити на неколико ствари:
- Не користите ову методу ако ваше дете већ више пута није доказало да је способно за одређени задатак.
- Прво испробајте све остале методе и тек кад се покажу неучинковите, крените с методом вежбања.
- Не користите је на понижавајући начин – вежбање није казна нити прилика да се осветите свом тврдоглавом детету. Поступајте као добар тренер: тражите рад, понављање, али непрестано охрабрујте дете и пратите сваки корак.
- Наградите труд – након што успешно завршите и ваше дете се потрудило, издвојте још нешто времена за њега како бисте га похвалили. Тако надокнађујете оно што сте узели из емоционалне банке.
5. Физичко преусмеравање – метода која се користи за млађу децу како бисте осигурали послушност и избегли свађу
Понекад можете причати колико хоћете, али дете не реагује на ваше захтеве или упутства. То је посебно проблем с децом млађом од три године. Они понекад тешко разумеју захтеве које им постављате или су напросто у фази кад уживају да кажу “не”. Међутим, метода помаже и код старије деце када су превише узбуђена и не желе да сарађују.
Како спроводити ову методу? Физичко преусмеравање као васпитна метода састоји се од неколико корака:
1) Реците директно и јасно детету што тражите од њега одржавајући контакт очима.
2) Ако дете одбије, понудите му да изабере хоће ли то да уради само или жели да му ви “помогнете” да то учини.
3) Ако дете одбије или одлучи да жели вашу помоћ, нежно га узмите за руку и спроведите кроз процес задатог. Никако ову методу не користите ако сте на ивици живаца да се не догоди да је претворите у злостављање. Потребан вам је чврст, али смирен приступ. Можда вам може помоћи слика учитеља који с љубављу води дете кроз задатак корак по корак.
4) Након тога, питајте дете жели ли само да настави са обављањем задатка.
5) На крају захвалите детету што вас је послушало чак и онда кад му је то било тешко. Допустите му да изрази своја осећања ма каква она била и онда заједно о томе попричајте.
Ова метода такође није замишљена да се користи често већ јако ретко. Ако се истрајно држите метода свакодневне дисциплине, можда ће вам требати свега пар пута у дететовом животу.
На крају је важно још једном нагласити да методе корективне дисциплине не служе као казне, већ као поука. С том мишљу биће вам лакше да задржите достојанство и стрпљење у односу с вашом децом. Циљ дисциплине је задржати добар и присан однос с дететом док га водите кроз нове вештине и учите новим врлинама. Срећно!
Одломак из књиге “Parenthing with grace”, Л. и Г. Попкак, приредила Катарина Матијаца