Svaki roditelj na ovom svetu u nekom trenutku je sigurno poželeo da je u porodilištu uz bebu stiglo i neko uputstvo za upotrebu. Cilj nam je svima uglavnom isti: da dete bude dobro i poslušno. Međutim, kroz iskustvo svi naučimo da gotovih recepata nema i da nije uvek loše kada dete pokazuje svoju volju.
Popkak, porodični terapeut i otac, iz bogatog iskustva donosi sistem odgoja koji je u skladu s učenjem Crkve o ljudskoj naravi i koji pomaže da odgojimo „svetu” decu.
5 novih tehnika korektivne discipline
1. Pitanja usmerena na rešenja
Jedan način da se nosimo s neželjenim ponašanjem deteta su pitanja usmerena na rešenja umesto na probleme. Ponekad je sasvim suvišno i vodi nas u pogrešnom smeru kada želimo po svaku cenu da otkrijemo korene i proces problema s kojim se suočavamo.
Imamo običaj da postavljamo pitanja koja nas ne vode nikuda. Npr. dete uradi nešto loše, a mi ga pitamo: “Šta je s tobom? Koji je tvoj problem?” Umesto toga pitajmo se: Šta moje dete želi da postigne ovakvim ponašanjem? Kad otkrijemo detetov cilj, moći ćemo da ga naučimo boljem i dostojnijem načinu za postizanje željenoga. Ako se pitamo kako pomoći detetu umesto kako ga proglasiti lošim, takođe ćemo otkriti koje situacije dovode do problematičnih i napetih situacija. Posebno je to važno kod male dece. Mnoga deca naprosto ne funkcionišu dobro ako su umorna, gladna ili pospana. Možda ih izazivaju nove situacije ili okolnosti. Tragajući za rešenjem omogućićemo i sebi i detetu bolje funkcionisanje.
2. Novi način ograničavanja – kad dete zloupotrebljava neku privilegiju ili je pod prevelikim uticajem vršnjaka
Mnogi roditelji upotrebljavaju ograničavanje kao metodu korektivne discipline: npr. zabrana svih vrsta izlazaka osim škole. Ta metoda se može koristiti, ali važno je znati kako je koristiti. Ne želimo da dete pomisli da je provođenje više vremena s roditeljima i porodicom – kazna.
Pre svega, moramo biti svesni da deca ponekad koriste ograničenje izlazaka za sopstvene ciljeve. Stoga je potrebno pažljivo razmotriti situaciju pre nego što napravimo ovaj korak. Možda je vašem detetu problem neka nova situacija od koje na ovaj način može pobeći bez puno objašnjavanja. Često se to događa kod adolescenata. Koliko god da žele slobodu i nezavisnost, zapravo istovremeno imaju i strah od odvajanja od roditeljske sigurnosti i novih situacija s kojima možda neće umeti da se suoče. Tako može da se dogodi da kaznom zapravo nagrađujemo loše ponašanje. Npr. dete se boji da ode na zabavu kod prijatelja. Ako vas izazove da ga kaznite zabranom izlazaka, ne mora prijatelju da kaže da ne želi da dođe već svu krivicu svaljuje na roditelje što je daleko prihvatljivije u njegovom društvu.
Zato, kad koristimo ovu meru, prvo ćemo se upitati koja vrlina ili sposobnost detetu nedostaju ako se ponaša na određeni način. Kaznu ćemo osmisliti tako da mu pružimo priliku da se u toj vrlini vežba. Umesto da mu naprosto zabranimo izlaske, osmislićemo “dodatnu nastavu”. Npr. ako je dete pokazalo neodgovornost ne vodeći računa o svojim školskim obavezama, tražićemo načine da ga naučimo da bude odgovorno. Za vreme trajanja zabrane izlazaka poverićemo mu zadatke kroz koje može vežbati odgovorno ponašanje.
Koristeći zabranu izlazaka na ovaj način, zapravo detetu pomažemo da izgradi nove veštine i sposobnosti umesto da ga naprosto osudimo na “kućni pritvor” u kojem će se zatvoriti u svoju sobu i baviti svojim hobijima. Osim toga, ovaj način zadovoljava pravednost koju želimo da pokažemo kroz vaspitanje jer je vaspitna mera tačno usmerena na ispravljanje lošeg ponašanja, a ne na kažnjavanje deteta.
3. Ukidanje privilegija
Još jedna omiljena i često korišćena vaspitna metoda je ukidanje privilegija poput oduzimanja telefona, omiljene igračke i sl. Popkak naglašava da je ova metoda vaspitna jedino ako se koristi za rešavanje problema koji je u vezi sa određenim predmetom tj. privilegijom. Znači, ako vaše dete neodgovorno koristi telefon, u redu je oduzeti ga na neko vreme. Tako nemamo kaznu već vaspitnu meru koja poučava.
Međutim, oduzeti detetu telefon zato što nije sredilo svoju sobu nema vaspitni cilj već više sliči na osvetu. Poruka je sasvim pogrešna, dete ne razume vaš postupak i povezanost među vama je narušena. S druge strane, ako dete vidi logičku povezanost svog i vašeg postupka i ako ste postupili s ljubavlju, i ovakva situacija može čak uticati na izgradnju međusobne povezanosti.
4. Vežbanje – kad su deca sposobna za neko ponašanje, ali ga iz nekog razloga ne sprovode
Uzmimo za primer da je vaše dete već više puta sasvim dobro spremilo svoju sobu, međutim u zadnje vreme je soba uvek neuredna, nezavisno od toga koliko ga upozoravate. Pokušali ste ostale metode, ali pokazale su se neuspešne. Reći ćete svom detetu: vežbamo sređivanje sobe. Dete će pod vašim nadzorom spremati. Ako ne obavi zadatak dobro, sve kreće ispočetka.
Ovu metodu treba koristiti relativno retko jer crpi puno iz emocionalne banke vašeg odnosa s detetom. Može biti prilično delotvorna, naročito kod dece do 10 g. Obično se koristi u krajnjoj nuždi kada se ostale nežnije metode pokažu neefikanse.
Važno je pripaziti na nekoliko stvari:
- Ne koristite ovu metodu ako vaše dete već više puta nije dokazalo da je sposobno za određeni zadatak.
- Prvo isprobajte sve ostale metode i tek kad se pokažu neučinkovite, krenite s metodom vežbanja.
- Ne koristite je na ponižavajući način – vežbanje nije kazna niti prilika da se osvetite svom tvrdoglavom detetu. Postupajte kao dobar trener: tražite rad, ponavljanje, ali neprestano ohrabrujte dete i pratite svaki korak.
- Nagradite trud – nakon što uspešno završite i vaše dete se potrudilo, izdvojte još nešto vremena za njega kako biste ga pohvalili. Tako nadoknađujete ono što ste uzeli iz emocionalne banke.
5. Fizičko preusmeravanje – metoda koja se koristi za mlađu decu kako biste osigurali poslušnost i izbegli svađu
Ponekad možete pričati koliko hoćete, ali dete ne reaguje na vaše zahteve ili uputstva. To je posebno problem s decom mlađom od tri godine. Oni ponekad teško razumeju zahteve koje im postavljate ili su naprosto u fazi kad uživaju da kažu “ne”. Međutim, metoda pomaže i kod starije dece kada su previše uzbuđena i ne žele da sarađuju.
Kako sprovoditi ovu metodu? Fizičko preusmeravanje kao vaspitna metoda sastoji se od nekoliko koraka:
1) Recite direktno i jasno detetu što tražite od njega održavajući kontakt očima.
2) Ako dete odbije, ponudite mu da izabere hoće li to da uradi samo ili želi da mu vi “pomognete” da to učini.
3) Ako dete odbije ili odluči da želi vašu pomoć, nežno ga uzmite za ruku i sprovedite kroz proces zadatog. Nikako ovu metodu ne koristite ako ste na ivici živaca da se ne dogodi da je pretvorite u zlostavljanje. Potreban vam je čvrst, ali smiren pristup. Možda vam može pomoći slika učitelja koji s ljubavlju vodi dete kroz zadatak korak po korak.
4) Nakon toga, pitajte dete želi li samo da nastavi sa obavljanjem zadatka.
5) Na kraju zahvalite detetu što vas je poslušalo čak i onda kad mu je to bilo teško. Dopustite mu da izrazi svoja osećanja ma kakva ona bila i onda zajedno o tome popričajte.
Ova metoda takođe nije zamišljena da se koristi često već jako retko. Ako se istrajno držite metoda svakodnevne discipline, možda će vam trebati svega par puta u detetovom životu.
Na kraju je važno još jednom naglasiti da metode korektivne discipline ne služe kao kazne, već kao pouka. S tom mišlju biće vam lakše da zadržite dostojanstvo i strpljenje u odnosu s vašom decom. Cilj discipline je zadržati dobar i prisan odnos s detetom dok ga vodite kroz nove veštine i učite novim vrlinama. Srećno!
Odlomak iz knjige “Parenthing with grace”, L. i G. Popkak, priredila Katarina Matijaca