Волим када дете има своје мишљење. Ценим дете које размишља о свему, које није уплашено да изнесе своје мишљење. То су храбра деца и веома је забавно бити у њиховом друштву.
Има пуно позитивних ствари када се ради о овој деци. Њихова уверења су обично потврђена. Они обично израстају у сјајне лидере.
Али, оваква деца су склона расправама. И док је ту здрава доза расправе то је у реду, али, деца која се расправљају све време…? То прилично може да излуди, зар не?
Ми имамо једно такво дете код куће. И ја сам прва која каже да да постоје чари са том те тврдоглавом децом, али се те ситуације често могу завршити фрустрацијом.
Ако овакво дете питате да опере зубе, рећи ће : „ОК, али не могу док не завршим…“
Ако му кажете да среди собу, рећи ће : „Али прво морам да…“
Ако му понудите хокеј, рећи ће „ Али ја сам желео да клизам.“
И само да бисмо га тестирали, ми ћемо рећи да је небо плаво, само да бисмо га чули како се расправља да је то више сенка воде.
Он увек контрира.
И то је забавно, али не увек.
Мој муж и ја желимо да подигнемо дете које је независно, способно да размишља само за себе. Такође желимо да одгајимо дете које разуме и поштује ауторитете, и које уме да буде и понизно. И ми управо радимо на томе да да научимо нашег дечака да размишља својом главом, али и да нас поштује. И да све док је у нашој кући… слуша без расправе.
Прилично сам сигурна да нисмо једини који имају дете које толико воли да се расправља, мислила сам да би било корисно да поделимо савете до којих смо дошли. Ови савети ће вам помоћи у данима када вам је потребно мало више мира код куће.
Останите позитивни
Ако имате дете склоно расправљању, подсетите себе да постоји много позитивних страна таквог карактера. Он или она ће вероватно израсти у јаког лидера, и урадиће сјајне ствари.
Причајте о томе!
Причајте са својим сином или ћерком о условима. Треба да буду сигурни да расправљање са њиховим родитељима није прихваћено. Реците им да, чак иако су сигурни да су они у праву, треба да покажу поштовање. ВИ сте њихов родитељ и они морају да послушају оно што ви кажете. Ово се односи на њих и када имају 7 и када имају 17 година. Постоји место расправи, али генерално правило је да морају да послушају и покажу поштовање. Ово правило само по себи може избећи доста расправа И преиспитивања самог себе.
Користите правило апеловање
Понудите свом детету прилку да апелује. То је лек онима који су склони расправљању, и биће лакше за ваше дете да прегризу језик када напросто умиру од жеље да вам се супротставе. Дајте им шансу да промисле о стварима, и онда када је прилика за то саслушајте их. Они морају да осете да желите да их чујете, и да је и њихово мишљење важно. Они ће се осећати сигурно ако виде да постоји фер систем.
Примените низ последица као настављају са расправом
Они којима је навика да се расправљају неће лако одустати. Тако да је мудро ако то очекујете, и спремни сте за моменат када ће се то десити. Препоручујем да користите једну од две последице за које ће ваше дете знати да их чека ако покушавају да вам се супроставе. Можете им дати упозорење. Онда: дајте им очекивану последицу са осмехом, али јаким ставом. То може бити одузимање неке привилегије, или давање неког додатног посла. Подсећајте их на то. Баш сваки пут. Нека последице буду неугодне толико да узбуђење око расправе престаје.
Наградите послушност
Уочите позитивне стране. Уочите када вас дете одмах послуша. Ако им кажете колико пуно вам то помаже, и колико цените њихову сарадњу, то ће их подстаћи да то раде још више. Када спознају мир и слогу коју послушност доноси, можда ће желети да изграде нове навике. И можда ће бит још слађе од првих.
Приредила: Ивона Јовановић
Извор: mojpedijatar.co.rs