Не форсирајте децу да се извињавају – тиме им чините више штете него користи

24 децембра, 2016

“Брзо се извини. Реци му извини. Пољуби је.” Познато? Е па немојте то више да радите!
Знате ли да изнуђена извињења чине пуно више штете него користи
deca-svadjaКада ваше дете учини нешто другом детету или некој особи шта родитељи најчешће раде? Кажу детету да се извини, јер тако налаже бон тон одраслих којег родитеље логично желе да усаде свом детету још од малих ногу.
Немојте то више радити јер форсирана извињења доносе пуно више штете него користи, кажу психолози.
Посебно када видите да је детету тешко да превали то „Извини” преко уста и притом је још тотално неуверљиво.
Према речима Лауре Маркам, дечјег психолога и писца форсирање извињења у тоталном је нескладу с оним што деца у том тренутку заиста осећају.
Рецимо – када дете терате да се извини свом пријатељу јер га је ударио/узео играчку/почупао… дете ће вам рећи да му је јако глупо да се извињава јер је љут и јер га то што га терате да се извини чини још љућим.
Или, како стоји у њеној књизи, може доћи и до ситуација у којима се дете којем се неко извинио осећа глупо и још љуће због тога јер је свесно да то извињење није дошло од срца и да дете, колико се год извињавало, то ради само зато што га на то терају родитељи.
Уосталом, ако се дете извињава јер то мора учинити да задовољи форму, онда је то у дечјим очима чиста лаж.
И имају право. Зар не? Јер форсирање нечега децу заправо учи погрешним лекцијама, и као такво, форсирано извињење неће решити настали проблем.
То су доказале и бројне студије, не само оне у којима су се проучавале дечје реакције већ и бројне студије везане уз међуљудске односе.
Како онда децу ипак научити да је извињење важно за пријатељство и односе?

1. Учите дете да отвореније комуницира

Ако ћете своје дете од првог дана учити да отворено исказују своје емоције и своје жеље те да исто тако знају и да друга деца такође имају осећања и жеље, да слушају и себе и другу децу, тада ће до конфликтних ситуација долазити много ређе односно, деца ће научити да реше своје конфликте на пуно дубљој разини од пуког лажног извињења.

2. Причекајте да љутња прође

Немојте никада терати дете да се извини аутоматски (осим ако дете само осјети потребу за тим). Радије причекајте да се одљути јер ће тек тада бити спремно за искрено извињење.

3. Подстичите их да сами поправљају “ствар”

Када родитељ ускаче у конфликт било да се ради о једном њиховом и једном туђем детету, или браћи/сестрама, какву поруку шаље деци? Да ће мама/тата увек решевати њихове ствари, што није добро. Децу треба подстицати да сами реше своје проблеме, треба им дати прилику да о свему добро размисле сами и тек када осете порив да се извине, тек када схвате да су погрешили, тада можете причати о њиховој одговорности да сами решавају своје несугласице.

4. Учите их на својим примерима

Ни великима често није лако изустити извини, но ако ћете као родитељ сваки пут када учините нешто (намерно или случајно) лако изустити искрено извињење, свом ћете детету дати најбољу лекцију. Тако ће и оно полако учити што је то извињење, коме треба, како се осећају након извињења, било да су они ти који кажу “опрости” или се њима прашта. Тако ће пуно лакше научити да се извине без да их ико на то тера.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама