5 старомодних принципа подучавања које треба да негује сваки наставник

Када имате више од 40 година и подучавате већ две деценије, више нисте један од младих, модерних учитеља који су тек изашли с факултета.

Ја се каткад трудим порадити на својим референцама из поп-културе, само да бих остао релевантан за своје ученике. Такође, примењујем модерну технологију када год могу јер тиме уштедим много времена!


Ипак, још постоје нека подручја у којима и даље радије примењујем добре старе технике подучавања. Уз све модерне уређаје и бескрајну технологију која нам је доступна, и даље више верујем овим старомодним стратегијама и методама.

1. Ништа боље од комуникације лицем у лице

Када својим ученицима шаљем мејл, испод сваког мог одговора на неки упита стоји: „Молим вас, потражите ме сутра да бисмо могли уживо да поразговарамо о томе. Тешко је прочитати нечији тон путем имејла или поруке. Такође је лако заборавити да говорите другом људском бићу. Учитељи би увек требало да истакну важност људске интеракције.“

2. Има нешто у исправљању хемијском оловком

Не постоји замена за штампане странице. Након што напишем завршну верзију неког текста, једноставно морам престати претраживати горе-доле по дигиталној страници. Верујем да ученици треба да имају могућност да ставе страницу текста на сто или клупу у парку, или под, и погледају је целу. Пречесто технологија постаје синоним за уштеду времена, али ученици уређују и ревидирају пажљивије када су присиљени да мало успоре и раде на доброме старом папиру.

3. Забрана употребе мобилног телефона може помоћи учењу

Схватам све разлоге употребе мобилног у учионици, али у просечном школском дану мобилни уређаји не би требало да буду део наставе. Они су непрестана сметња која одвлачи пажњу ученика и не дозвољава им да се концентришу на градиво. Постоји велик број доступних истраживања која подупиру аргумент да је конзистентно, фокусирано мишљење интегрални део креативног и академског процеса. Покушајте забранити мобилне у току часа или дела дана, а ако сте основношколски учитељ, забраните их на цео дан.

4. Ја ћу увек веровати у читање наглас

Морам признати, иако видим важност читања наглас, мрзим оно када учитељи терају децу с потешкоћама у читању да правилно читају наглас пред својим вршњацима, то је чиста окрутност. Толико много учитеља дивно чита и има онај предиван глас који заиста може да оживи неку причу. Читање испред разреда може бити време у којем се ученици с потешкоћама у читању могу одморити и чути како прича може да звучи. То може бити време када писаној речи можемо додати емоцију коју само врсни читалац може пренети. У рукама учитеља прича која се чита наглас може бити музикална, чаробна и једноставно изванредна. Немојте одустати од тога у корист неког е-читача или компјутерског програма.

5. Дисциплина строге љубави има своје место и време

Ово је можда најстарија метода од свих. Признајем, само две недеље након почетка школске године успео сам да расплачем једног ученика. Нисам желео да повредим ничија осећања, али нека од те деце одгојена су у изолованим савршеним балонима који су их штитили од неуспеха. То не може бити здраво те их засигурно не припрема за савладавање препрека с којима смо сви пре или касније суочени.

Извор: Школски портал