Учитељица Аница Ковачић из ОШ Војнић у Карловцу, у Хрватској, себе назива захтевном, али праведном учитељицом. Упркос томе ученици је обожавају и враћају се да јој се на свему што је учинила за њих захвале, годинама након што су завршили школу.
Ево шта Аница каже, које су то карактеристике учитеља „злата вредног“:
Добар учитељ оставља своје приватне проблеме ‘испред учионице’
„На Академији су нам прво указали на то да своје проблеме ‘заборавимо’ чим уђемо у учионицу и то је јако важно. Исто тако, на часу не сме бити празног хода. Час, по мом мишљењу, би деци требало да буде прекратак, а не предуг. Од првог сусрета с децом треба их учити да кад се ради – ради се, а кад се шали – шали се. Ниједан час не би смео да прође, а да деци нисмо измамили осмех на лице,“ започиње причу Аница Ковачић.
Аница зна како час учинити прекратким и забавним. На часовима лектире, на пример, понекад се маскира у главног лика књиге коју су деца управо прочитала. Када је њен разред обрађивао књигу ‘Емил и детективи’ укључила је припаднике локалне полиције у обраду дела. На часу разредног старешине испланирала је израду временске капсуле с порукама својих ученика, које су закопали у двориште школе и оставили будућим генерацијама.
Добар учитељ зна да мотивише на рад децу различитих способности
У свакој генерацији има деце мањих и већих способности. И оном најмање способном детету треба дати на знање колико вреди и усмеравати га у оном што му добро иде, а помагати при потешкоћама. Оне којима су способности велике треба максимално укључивати у коришћење различитих извора знања, укључити их у ваннаставне активности које желе они, а не ми учитељи, и водити их ка новим постигнућима, каже учитељица.
Учитељица из мале школе препознала је потенцијал троје ученика из свога разреда, пријавила их на квиз ‘Кроз врата знања до путовања’ National Geographic Junior и била им ментор до победе. Осим престижне титуле најпаметнијих четвртака у Хрватској, Аница Ковачић с децом је освојила и седмодневно путовање у Вашингтон.
Добар учитељ зна да је реч моћнија од мача
„Важно је децу научити да је реч нешто највредније и сви треба да се држимо тога што смо изрекли или написали. Ако смо ми доследни код спровођења онога што кажемо, велика је шанса да и наша деца постану таква. Ја им указујем на то да реч може бити опаснија од мача, јер с њом и те како можемо некога повредити,“ каже Аница Ковачић те додаје: „Битно је дати све од себе да од њих направимо добре младе људе који поштују и себе и друге.“
Добар учитељ учи децу упорности
Упорност је квалитет коју би учитељ требало да усади деци. Колико год да им се нешто не ради или им је тешко, треба да буду упорни и да схвате да оно што желе да то и могу, истиче учитељица, која признаје да је најлепши комплимент у својој дугогодишњој каријери добила од ученице која јој је рекла да никад није упознала упорнију особу.
Покушавала сам да поправим нашу сат у учионици и није ми баш ишло. То је трајало и трајало, али нисам одустајала. Тада ми је једна ученица рекла: Учитељице, у својих 9 година, 11 месеци, 5 дана (чак је погледала на сат и рекла колико сати и минута – то ми је после рекла) нисам упознала упорнију особу од Вас, с поносом истиче учитељица Ковачић.
Добар учитељ укључује родитеље у процес школовања
„На нама је да децу што више научимо, првенствено да их научимо да ‘користе мозак’ те да их припремимо у образовном, али и те како и у васпитном смислу за живот,“ каже учитељица, те додаје: Зато је и те како важна одлична сарадња с родитељима и њихово укључивање у разредне активности.“
Родитељи деце у разредној настави Аници Ковачић израђују кућице за птице које сви заједнички хране током зимских месеци. Учионицу улепшавају цвећем, пеку колаче и пецива за значајне или важне им дане, директно суделују у настави, и у сваком су тренутку укључени у оцене, напредак и циљеве својих малишана.