8 saveta za sprečavanje agresivnog ponašanja mališana

novembar 4, 2019

Mnogo je onih situacija kada vam se srce istopi dok gledate i slušate svoje dete. Ali, budimo iskreni, mnogo je i onih trenutaka kada vas to isto dete dovede do ivice živaca. Ipak, morate znati da deci vrtićkog uzrasta (ponekad i starijoj) može nedostajati samokontrola potrebna da bi mirno iskazali ljutnju. Uzrok tome je emocionalna nezrelost, pa nije toliko neobično da im se desi ispad besa ili čak agresija prema nekom u okruženju.

Iako su povremeni izlivi agresije normalni, postoje stvari koje možete učiniti kako biste oblikovali ponašanje svog deteta.

  • Ustanovite i učite kućna pravila. Deca ne znaju koja pravila važe u kući dok ih ne naučite, tako da je to jedna od vaših važnih roditeljskih obaveza. Veliki deo dečje frustracije dolazi zapravo od nesigurnosti i nedoslednosti roditelja – ono što je juče bilo zabranjeno, danas više nije jer je tata bolje raspoložen. To decu čini zbunjenom i normalno je da su besni ako ne znaju pravila. Mališani su obično zainteresovani za dodir i istraživanje, pa ako postoje dragocenosti koje ne želite da diraju, jednostavno ih sklonite. Kad god deca prekrše neko važno pravilo, treba im se odmah posvetiti i objasniti grešku, da bi tačno shvatili šta su pogrešno učinili. Nikada to ne ostavljati za kasnije.
  • Pretnje su precenjene. Uvek je efikasnije pozitivno pojačati željena ponašanja i podučavati decu alternativnom ponašanju, umesto onog čuvenog roditeljskog: “Ako ne prestaneš (pa dopiši neku pretnju – nećeš dobiti slatkiš, nećemo ići u park, nema televizije pet dana…)”. Recite im da je u redu da se ljute ali ne i da udaraju i da sledeći put kad osete bes koriste reči.
  • Unesite zdrave distrakcije. Dok učite svoje dete ispravnim načinima reagovanja, nema ničeg lošeg u tome da ponekad pokušate da mu jednostavno skrenete pažnju sa onoga što ga je naljutilo. Sve dok ga ne podmićujete da se ponaša drugačije. Ovo je podjednako loše kao i pretnja (“Ako prestaneš da udaraš brata, daću ti čokoladu.”). Ali nema ništa loše u tome što namerno menjate fokus.
  • “Kontroliši se.” Pa, još ne mogu. Zapamtite, mališani imaju malo prirodne samokontrole. Potrebno je da ih učite da ne udaraju i ne grizu kada su ljuti, već umesto toga da izražavaju svoja osećanja rečima.
  • “Ne povređujemo se.”  Pažljivo nadgledajte svoje dete kada je u nekom sukobu. Ako je neslaganje malo, držite se podalje i pustite decu da to sami rešavaju. Međutim, morate intervenisati kada deca uđu u fizički sukob koji se nastavlja i nakon što im se kaže da prestanu ili kada se čini da je jedno dete u nekontroliranom besu i napada ili ujeda drugo. Razdvojte decu i držite ih odvojeno dok se ne smire. Ako je borba izuzetno silovita, možda ćete morati da prekinete igru. Jasno kažite da nije važno ko je „započeo“. Nema opravdanja da pokušate povrediti jedni druge.
  • “Bio si jako dobar!” Pohvalite svoje dete za adekvatno ponašanje i pomozite mu da shvati kako to njegovo dobro ponašanje znači da je on “veliki” čim koristi reči umesto da udara ili grize. I uvek pojačajte i pohvalite ponašanje kada primetite svoje dete da je ljubazno i nežno.
  • Kontrolišite svoj temperament. Uvek pazite na svoje ponašanje u prisustvu deteta. Jedan od najboljih načina da ga naučite odgovarajućem ponašanju je da kontrolišete svoj temperament. Ako izrazite svoj bes na miran način, verovatno će vaše dete slediti vaš primer.
  • Ostanite dosledni i čvrsti. Ako morate disciplinovati svoje dete, nemojte se osećati krivim za to i nikako se ne izvinjavajte. Ako vaše dete oseti vaša mešana osećanja, to će za njega biti potvrda da je sve vreme bilo u pravu a da ste vi onaj “loš”. Iako disciplinovanje deteta nikad nije prijatno, ono je neophodan deo roditeljstva i nema razloga da se zbog toga osećate krivim. Vaše dete mora da razume kada nije u pravu, važno je da preuzme odgovornost za svoje postupke i bude spremno da prihvati posledice.

Koja je razlika između discipline i kazne?

Iako mnogi roditelji misle da su disciplina i kazna ista stvar – nisu.

  • Disciplina je način podučavanja i unapređenje dobrog odnosa između roditelja i deteta. Kada disciplinujete, detetu treba da date pohvale, zajedno sa instrukcijama čvrstim tonom, sa namerom da poboljša svoje ponašanje.
  • Kazna je negativna, ona ostavljate neprijatne posledice kada vaše dete nešto učini ili ne učini. Kažnjavanje je deo discipline, ali samo mali deo.

Do treće godine, a ponekad i kasnije, deca jednostavno ne razumeju koncept kazne. Postavljanje ograničenja mnogo je bolji pristup od kazne; većina dece će reagovati na jasno, smireno i odlučno postavljanje granica. 

Kad uključiti pedijatra

Ako vam se čini da je dete neobično agresivno duže od nekoliko nedelja, a vi sami ne možete da se nosite sa njegovim ponašanjem, konsultujte svog pedijatra. Ostali znakovi upozorenja uključuju:

  • Fizičke povrede sebe ili drugih (tragovi zuba, modrice, povrede glave)
  • Napadi na vas ili druge odrasle osobe
  • Ako ih komšije ili škola šalju kući ili im je zabranjena igra
  • Vaš strah za sigurnost onih koji su oko njega

Najvažniji znak upozorenja je učestalost izbijanja. Ponekad deca koja imaju poremećaje ponašanja prođu nekoliko dana ili nedelju ili dve bez incidenata, pa čak mogu da deluju i šarmantno tokom ovog vremena, ali malo koje može da sastavi čitav mesec, a da bar jednom ne upadne u probleme.

Zapamtite:

Najbolji način za sprečavanje agresivnog ponašanja je da detetu pružite stabilan, siguran život u kući u kojoj se ljubav pokazuje svakog dana, a uz čvrstu disciplinu i doslednost u sprovođenju uspostavljenih pravila.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama