Несташлуци деце захтевају казне и ограничења када се сматрају лошим
Већина родитеља мисли да ни у чему н егреши када је васпитање деце у питању, али научници кажу да када су у питању казне за одређено понашање родитељи и те како не знају шта треба да раде.
Већину времена одрасли не могу да се контролишу па кажњавају децу и више него што она то заслужују. То онда има негативне последице по дете па оно развија страхове и стереотипе због чега му је много тога у животу теже да уради. Експерти саветују да се у тим тренуцима послужите неком од следећих тактика.
Ако дете није имало злу намеру, не треба да га казните
Немојте да кажњавате дете превише.
У већини времена деца не желе никога да повреде, већ само желе да откривају нове ствари. Када дете жели да учи, подржите га. Када кажњавате дете због неких несрећних околности које су се изненада десиле, онда дете израста у неодлучну особу.
Предлози и наређења су две различите ствари
Ове ситуације се називају стереотипне акције. Родитељи мисле да су традиционални начини васпитања најбољи јер су тако поступали и њихови родитељи. Али, постоји огромна разлика када кажете “Мислим да не треба да играш ту игру” и “Немој да играш ту игру”. Уколико дете има јаку личност ово га неће много погодити, али уколико је осетљиво онда ће га и те како повредити. Када порасту, слушаће наређења свих људи које поштују из страха од последица.
Казна не сме да буде емотивна
Ако је дете непослушно, неки родитељи се љуте и не могу да се контролишу чак и ако воле свој едете. То је често последица великих очекивања која родитељи имају од деце, а када се та очекивања не испуне родитељи се не осећају задовољно. Такве емоције треба потиснути.
Јавно кажњавање је неприхватљиво
То понижава и вређа децу, а чини их да се поред тога осећају бесно. Тако ће се дете увек осећати постиђено, понижено уколико се ситуација понавља. Касније могу да постану у потпуности зависни од мишљења других људи.
Испуните своје претње
Физичко кажњавање детета се никако не оправдава.
Ако обећате детету да ћете га казнити онда то и урадите. Обећање да ћете извести казну је горе него не казнити дете уопште. Деца брзо уче да су то само празне речи које њихови родитељи користе и са тиме се мире.
Када не знате ко је крив, казните све
Ако нисте сигурни које од двоје или више деце је криво за неки несташлук, казните обоје или све. Тако се деца неће осећати одвојено, а ни кривац се неће извући.
Деца треба да одговарају за садашње несташлуке, не и за оне од пре
Једна од најважнијих тактика је казна – опроштај – заборав. Дете које је стално под казном јер је нешто урадило пре не може да буде јака особа.
Казна треба да буде у складу са годинама и хобијима
Систем кажњавања треба да буде јасн и избалансиран. Немојте да дајете исте казне и за лоше оцене и за сломљени прозор. Мале ствари заслужују мале казне, а велики несташлуци захтевају веће казне.
Не користите лоше и увредљиве речи
То се дешава када су људи веома емотивни. Многи родитељи ни не примећују да раде то. Психолози предлажу неутрални речник. Осетљива деца могу да имају проблем са самопоуздањем због тога. Могу да запамте када су им отац или мајка рекли коју увредљиву реч, а то је много опасније по девојчице него по дечаке па вам саветујемо да посебно са њима будете опрезни.
Извор: Телеграф /brightside.me