Мередит Гордон из Лос Анђелеса глумица је и стендап комичарка. Осим тога, она је и блогерка и пише о свему од свакодневних ствари од сценарија за филм. Она има двоје деце и не жели да се опходи исто према њима. У тексту који је објавила на свом блогу објашњава због чега.
Ја немам фотографије себе као бебе. Озбиљно. Те фотографије ни не постоје. То је зато што сам ја најмлађа од три ћерке мојих родитеља који су очајнички желели дечака. Кад сам се родила, они нису имали ни име спремно. Када су видели да нисам дечак, почели су да ми траже име и дали су ми га по глумици која је у том тренутку била на телевизији у болничкој соби.
Не жалим се што немам фотографије себе као бебе. Срећна сам што бар имам име.
Али сам себи обећала да ћу бити другачија са својом децом. Понашаћу се према њима потпуно исто, рекла сам себи пре него што сам постала мајка, знајући да се најмлађе дете у прородици често осећа као мање важно.
А онда сам приметила да ми је кућа пуна фотографија мог сина, који је прво дете, док је само једна ћеркина фотографија била урамљена. Када сам то схватила, понадала сам се да ми је ћерка још увек превише мала да би приметила „надмоћ“ свог старијег брата.
Али иако имам мање њених урамљених фотографија по кући, она има предност у томе што има искусну мајку. Постоји безброј ствари које сам урадила са првим дететом, а које нећу поновити са другим – јер сам научила да не треба. Ово су неке од тих ствари.
1) СТАЛНО ОБЛЕТАЊЕ
Моје друго дете нема мајку која стално лети и скакуће око нега забринута да ли ће бити добро и уплашена да се не сломи.
2) НА СВАКА ДВА МИНУТА ПРОВЕРАВАЊЕ ДА ЛИ ДИШЕ
Провераваћу да ли дише, само не на свака два минута. Бићу много ведрија и мирнија.
3) ЧУЧАЊЕ КОД ВРТИЋА
Када је мој син кренуо у предшколско, ја сам плакала. Била сам забринута и питала сам се да ли ће бити срећан, да ли је на правом месту са правим људима. Зато сам у почетку стално била у близини вртића, што је било блесаво.
4) НЕЋУ ЈЕ СТАЛНО ТЕРАТИ ДА ИДЕ ДА СЕ ИГРА СА ДРУГОМ ДЕЦОМ
Толико силно сам желела да мој син има пријатеље да сам га терала да иде и игра се са свима, било да му се тај неко допада или не. А играње са децом која вам се не допадају није баш толико забавно. Њу ћу да пустим да сама бира своје пријатеље.
5) НЕЋУ ДОЈИТИ КАДА НЕ ЖЕЛИМ
Поштујем оне људе који и друго дете доје онолико дуго колико су дојили и прво. Ја нисам могла то, а нисам ни желела. А нисам могла ни да смирим свог сина док сам дојила ћерку.
6) НЕЋУ ПРОВОДИТИ САТЕ И САТЕ ПРАВЕЋИ ХРАНУ ЗА БЕБЕ
Са првим дететом сам се мучила правећи му пирее. Другом детету сам купила теглице хране за бебе и уштедела време, које сам одлучила да проведем играјући се са својом децом.
7) НЕЋУ ПАНИЧИТИ ЗБОГ ЧВРСТЕ ХРАНЕ
Добро се сећам стриктних правила за почетак храњења детета чврстом храном. Та правила су се променила док се моје друго дете родило, па сам их игнорисала. Она је јела јагаоде, коштуњаво воће и другу чврсту храну пре свог брата.
8) НЕЋУ СЕ НЕРВИРАТИ ЗБОГ ДАВЉЕЊА
Наравно да се увек потресем када се задаве нечим, али понекад то не може да се избегне. Можда је она схватила раније него њен брат да се играчке не једу.
9) НЕЋУ СЕ СЛЕПО ПРИДРЖАВАТИ САВЕТА ИЗ КЊИГА ЗА РОДИТЕЉЕ
Док сам бринула о свом сину, схватила сам да ништа нисам научила из књига за родитеље и да су ме оне заправо само чиниле нервознијом. Зато сам их бацила. Када ми треба савет, питам пријатеља или педијатра.
Моја девојчица неће моћи да нађе много својих фотографија по кући, али бар неће имати нервозне родитеље. А без обзира на то што се нисам исто опходила према обома, волим их подједнако. И то је једино битно.
Владимир Танацковић
zena.blic.rs