Око месец дана пре спровођења екстерне евалуације обавештени смо о данима посете од стране просветних саветника. Наведено значи да је школа имала око месец дана да се припреми за овај свеобухватни преглед
Пар дана пре доласка обавештени смо који наставници чине узорак за интервју, који часови ће бити посећени (нпр. први, други, трећи у преподневној смени; први и трећи у поподневној). Посете часовима су биле планиране за први и други дан посете, трећи дан био је планиран за преглед документације и усменог давања мишљења.
Првог дана у заказаном термину истовремено је вођен интервју са узорком наставника, родитеља и ученика. Пре тога са Школским одбором. Била сам обухваћена узорком наставника. Интервју је трајао око 40 минута. Занимљива су била питања:
– Како вас директор мотивише да радите боље?
– На који начин вас директор укључује у доношењу одлука?
– Да ли се задужења у школи распоређују на основу компетенција?
Да не износим даље питања, а ни одговоре – прогласиће ме за државног непријатеља школе.
Након интервјуа, мени је конкретно просветни саветник присуствовао првом часу – математика. Наставна јединица: – Бројеви до 8. Тип часа: – утврђивање.
Држала сам најкласичнији могући час са свим његовим деловима:
– провера домаћег задатка
– провера претходно ученог
– израда задатака на табли и у свесци
– повратна информација (н. лист)
Додуше за ову наставну јединицу имала сам презентацију од које сам одустала приликом припремања часа због сунчаног времена – не поседујем завесе у учионици.
Просветном саветнику треба доставити на преглед: дневник образовно – васпитног рада, свеску за праћење ученика (која треба да има све што захтева Правилник о оцењивању ученика), припреме, глобалне и оперативне планове. Ја сам поред тога доставила и портфолије ученика, лични портфолио са прилозима о досадашњем раду (збирка песама, збирка задатака повратних информација, фотографије са разноразних активности, видео материјал…), продукте ученичких радова са наставе грађанског васпитања, извештаје за родитеље за тромесечје о раду и напредовању ученика, запажање родитеља о раду и напредовању ученика, презентације које су реализоване у току наставе, повратне информације са часова које су разврстане по наставним јединицама.
Радила сам како радим и обично, тако да нисам имала разлога да размишљам да ли ће час успети. Деца су била опуштена јер су навикла на предметно – часовни систем још од првог дана. Реализовала сам све што сам планирала.
Након часа просветни саветник ми је пружио руку и рекао – Немам коментара, јасно, прецизно, конкретно.
Све у свему – учитељи, наставници немате разлога за бригу. Ако реализујете наставу у складу с педагошком науком и важећим прописима, ваш рад ће сигурно бити оцењен највишом оценом. Не експериментишите тог дана, то радите кад сте сами са својим ученицима.
Просветни саветници су обишли школу и на крају обавестили „врх“ о слабим и јаким странама школе. Од људи блиских „врху“ и из чаршијских прича сазнали смо да се наша школа није прославила. Настава је прошла одлично, што је веома занимљив податак, а све остало… Званичан извештај стиже за осам недеља, а до тада „има времена“.
Питам се само:
– Да ли ће се одговорни бар једном прозвати сами, да ли осећају трун одговорности и имају ли намеру да ишта промене на боље? Изгледа да у Србији то тешко иде!
II део
Прочитајте други део приче о екстерној евалуацији рада школа, тачније шта вас очекује „дан после“.
Под утиском сам читања извештаја овог опсежног прегледа у школи у којој тренутно радим. Оно што је скенер за организам, то је екстерно вредновање за школу. По први пут пружа нам се прилика да се суочимо са тиме шта треба мењати. Иако је школа добила двојку, поносни на оцену којом је оцењена настава могу да буду наставници и учитељи у овој школи. Наши ученици осмог разреда остварили су резултате на квалификационом испиту изнад просека града, Школске управе и националног просека. Не могу да се отмем утиску када је квалитет разредне наставе у питању. Рад је ипак веома мерљива категорија. А и нерад, из знања или незнања, такође.
Са друге стране питам се: – Да ли би могла да изађем на улицу, а да не поцрвеним када би неки инструмент праћења показао да својим понашењем и целокупним радом не могу никако да будем пример другима? Када би ме неко оценио као отежавајућу околност развоја школе? Истовремено, да ли би била човек да то прихватим као реалност или би и ја тражила кривца тамо негде за своје лоше резултате? Но, тај аспект рада школе свакако не занима много родитеље наших будућих и садашњих ученика. А ми, којима ће то да буде баласт до следећег оваквог свеобухватног прегледа, треба да знамо – сами смо то „бирали“.
Екстерна евалуација је препознала наше квалитете и приказала их као светлост у дугом, мрачном тунелу. Зато, занемарите све те приче по форумима и позиве синдиката на нерад и бојкот, латите се свог основног оруђа – вашег знања које никада и нико не може да вам одузме. А све оно што не знате – научите, знање је данас лако доступно, јер ми смо креатори будућности наше нације. Стварајмо генерације које ће да мисле својом главом, које ће да се одупру свакојаким притисцима, искрене и поштене, неповодљиве, које ће да уживају у плодовима свога знања које им пружамо прво ми – учитељи. Што би неко рекао ових дана: „Оне који се понашају онако како то морал налаже, а не онако како је друштвено прихватљиво у том тренутку“. Али наравно, оно што никако не смемо да заборавимо су речи нашег савременика да „НИКО НИЈЕ ТОЛИКО ДОБАР КОЛИКО БИ МОГАО ДА БУДЕ АКО СЕ САМО ЈОШ МАЛО ПОТРУДИ“.