Учитељица Бојана Пешић саветује родитеље и учитеље: на шта треба обратити пажњу када дете учи писање и које игре могу тај процес учинити занимљивијим.
Писање слова је умеће које треба научити. Као и код сваке друге вештине, ако на почетку створе лоше навике тешко их је исправити и потребно је много напора.
Мора се водити рачуна најпре о положају тела. Добро је ако ногама може да дохвати под. Висина стола и столице треба да му омогући да му руке и шаке буду под добрим углом у односу на површину стола, тако да му руке могу слободно да клизе по површини папира без грчења и напрезања. Проверавамо и то да дете не седи сувише близу или сувише далеко од стола. Ако је леворуко, постављамо га мало уздигнутије да би могло преко своје руке видети знаке које прави.
Водимо рачуна о простору да буде довољно места на столу тако да оловке буду на дохват руке и да не сметају ни папиру ни руци.
Што се тиче прибора за писање, треба обезбедити разне оловке. Да би дете вежбало естетику и правило разлику међу бојама нудимо му различите боје фломастера и обичне црне оловке. И дебљина прибора мора бити различита јер некој деци је лакше да држе мало дебље оловке, док друга воле троугласте или друге облике.
Пратимо коју врсту оловке највише воли и које држи најлакше. Врх оловке мора бити оштар али не и ломан.
Да бисмо чували сав тај прибор за писање ми смо од пластичних чаша и вунице направили „држаче за оловке“. Сваком од ученика сам исекла по вертикали једнаке „траке“ и деца су обмотавала вуницу. Кренули смо од дна до врха. Уследила је моја помоћ и надгледање како би свако дете завршило успешно свој рад.
Деца су сама бирала које ће оловке ставити у држач, али не сме их бити превише.
Ставили смо их на полицу ормара како би биле доступне ученицима и сваком тренутку. Тако може да узима кад год зажели да „пише“ и ван оног времена када то чине заједно.
За дешњаке свеска лежи мало удесно испред десне руке, док код левака благо улево испред леве руке.
Пре писања проверавам да ли дете правилно држи оловку. Постоји неколико начина држања оловке који су прихватљиви: правилно је да оловку држи између палца и кажипрста а средњи прст користи као потпору. Туп крај оловке може да буде релативно усправан или благо да прати линију дететове подлактице. Било каква напетост неће бити од помоћи при писању и само говори о томе да дете не држи правилно оловку.
На крају обраћамо пажњу на светло. Да ли довољно светла пада на папир? Да ли му рука баца сенку на оно што пише?
После овакве припреме можемо почети са стварањем добрих техника за писање руком.
Од самог почетка стварамо навику код детета да слова формира на исправан начин. Ово лако може да научи ако има добру контролу над рукама. Веома је важно имати добар почетак. Много је теше исправити нешто што не ваља го научити добро одмах на почетку.
Битно је да дете писање слова почне на правом месту и да је у стању да га напише пратећи правилан ток тог слова.
Игра – Прављење облика слова у песку
Сврха ове игре је да деца вежбају писање облика слова директно користећи руку пре него што би то урадило са оловком. Користимо и модел слова од шмиргл-папира, а рука постепено постаје спретнија у писању облика слова.
Игра се тако што дете одабере једно слово од шмиргл-папира које већ добро познаје по пипању. То одабрано слово носи и ставља на сто поред послужавника са песком.
Опипају слово од шмиргл-папира и онда показујем како да направи исти облик у песку користећи два „прста за писање“ (кажипрст и средњи прст).
Изговарамо глас који припада том слову и исписујемо у песку. Затим друго слово такође фронтално, треће у зависности од тога колико смо слова планирали тог дана да обрадимо.
Једно те исто слово исписујемо више пута пре него што пређемо на следеће.
Протресемо послужавник и написано слово нестане.
Оно што је битно да пре него што напише слово мора да га опипа.
Сликање слова прстима
Главна сврха ове игре је да се уверимо да дететова рука може контролисати четкицу крећући се по правилној линији исписивања слова. Слова не морају бити савршена.
Лепљење слова
Потребан је лепак који се раствара у води и шљокице или песак.
Дете исписује на папиру слово што брже може. Затим пажљиво сипа шљокице или песак преко папира и протресе. Заједно посматрамо слова како се појављују исписана лепком.