Učiteljica Bojana Pešić savetuje roditelje i učitelje: na šta treba obratiti pažnju kada dete uči pisanje i koje igre mogu taj proces učiniti zanimljivijim.
Pisanje slova je umeće koje treba naučiti. Kao i kod svake druge veštine, ako na početku stvore loše navike teško ih je ispraviti i potrebno je mnogo napora.
Mora se voditi računa najpre o položaju tela. Dobro je ako nogama može da dohvati pod. Visina stola i stolice treba da mu omogući da mu ruke i šake budu pod dobrim uglom u odnosu na površinu stola, tako da mu ruke mogu slobodno da klize po površini papira bez grčenja i naprezanja. Proveravamo i to da dete ne sedi suviše blizu ili suviše daleko od stola. Ako je levoruko, postavljamo ga malo uzdignutije da bi moglo preko svoje ruke videti znake koje pravi.
Vodimo računa o prostoru da bude dovoljno mesta na stolu tako da olovke budu na dohvat ruke i da ne smetaju ni papiru ni ruci.
Što se tiče pribora za pisanje, treba obezbediti razne olovke. Da bi dete vežbalo estetiku i pravilo razliku među bojama nudimo mu različite boje flomastera i obične crne olovke. I debljina pribora mora biti različita jer nekoj deci je lakše da drže malo deblje olovke, dok druga vole trouglaste ili druge oblike.
Pratimo koju vrstu olovke najviše voli i koje drži najlakše. Vrh olovke mora biti oštar ali ne i loman.
Da bismo čuvali sav taj pribor za pisanje mi smo od plastičnih čaša i vunice napravili „držače za olovke“. Svakom od učenika sam isekla po vertikali jednake „trake“ i deca su obmotavala vunicu. Krenuli smo od dna do vrha. Usledila je moja pomoć i nadgledanje kako bi svako dete završilo uspešno svoj rad.
Deca su sama birala koje će olovke staviti u držač, ali ne sme ih biti previše.
Stavili smo ih na policu ormara kako bi bile dostupne učenicima i svakom trenutku. Tako može da uzima kad god zaželi da „piše“ i van onog vremena kada to čine zajedno.
Za dešnjake sveska leži malo udesno ispred desne ruke, dok kod levaka blago ulevo ispred leve ruke.
Pre pisanja proveravam da li dete pravilno drži olovku. Postoji nekoliko načina držanja olovke koji su prihvatljivi: pravilno je da olovku drži između palca i kažiprsta a srednji prst koristi kao potporu. Tup kraj olovke može da bude relativno uspravan ili blago da prati liniju detetove podlaktice. Bilo kakva napetost neće biti od pomoći pri pisanju i samo govori o tome da dete ne drži pravilno olovku.
Na kraju obraćamo pažnju na svetlo. Da li dovoljno svetla pada na papir? Da li mu ruka baca senku na ono što piše?
Posle ovakve pripreme možemo početi sa stvaranjem dobrih tehnika za pisanje rukom.
Od samog početka stvaramo naviku kod deteta da slova formira na ispravan način. Ovo lako može da nauči ako ima dobru kontrolu nad rukama. Veoma je važno imati dobar početak. Mnogo je teše ispraviti nešto što ne valja go naučiti dobro odmah na početku.
Bitno je da dete pisanje slova počne na pravom mestu i da je u stanju da ga napiše prateći pravilan tok tog slova.
Igra – Pravljenje oblika slova u pesku
Svrha ove igre je da deca vežbaju pisanje oblika slova direktno koristeći ruku pre nego što bi to uradilo sa olovkom. Koristimo i model slova od šmirgl-papira, a ruka postepeno postaje spretnija u pisanju oblika slova.
Igra se tako što dete odabere jedno slovo od šmirgl-papira koje već dobro poznaje po pipanju. To odabrano slovo nosi i stavlja na sto pored poslužavnika sa peskom.
Opipaju slovo od šmirgl-papira i onda pokazujem kako da napravi isti oblik u pesku koristeći dva „prsta za pisanje“ (kažiprst i srednji prst).
Izgovaramo glas koji pripada tom slovu i ispisujemo u pesku. Zatim drugo slovo takođe frontalno, treće u zavisnosti od toga koliko smo slova planirali tog dana da obradimo.
Jedno te isto slovo ispisujemo više puta pre nego što pređemo na sledeće.
Protresemo poslužavnik i napisano slovo nestane.
Ono što je bitno da pre nego što napiše slovo mora da ga opipa.
Slikanje slova prstima
Glavna svrha ove igre je da se uverimo da detetova ruka može kontrolisati četkicu krećući se po pravilnoj liniji ispisivanja slova. Slova ne moraju biti savršena.
Lepljenje slova
Potreban je lepak koji se rastvara u vodi i šljokice ili pesak.
Dete ispisuje na papiru slovo što brže može. Zatim pažljivo sipa šljokice ili pesak preko papira i protrese. Zajedno posmatramo slova kako se pojavljuju ispisana lepkom.