Дешава се да родитељи опомињу дете за неко понашање безброј пута а да дете то игнорише или чак направи неку штету. Родитељи тада могу бесно одреаговати, погрдним речима, омаловажавањем и сл. С обзиром на то да су много оптерећени, уморни, забринути за егзистенцијални опстанак, разумљиво је да некада губе стрпљење пред многобројним искушењима на која их деца стављају.
Међутим, деца у оваквим ситуацијама не извлаче поуку из онога што је речено кроз вику и увреде, већ уче да је то начин на који се треба понашати када смо љути. То је због тога што наш мозак функционише тако да када нас неко емотивно повреди, искључује се рационално мишљење и бележимо у подсвести само понашање које нас је повредило. Сетите се како се осећате када се шеф издере на вас због неке грешке или вас неко погрешно схвати и залепи вам етикету. Зашто би онда са децом било другачије? Када покушавамо да научимо децу нешто на груб начин, она не могу то да усвоје, већ само бележе наше понашање које им је дато као пример. И касније то понашање могу испољити у односу према наставницима и друговима, када год су незадовољни.
Када смо били деца и ми смо забележили у подсвести груба понашања наших родитеља. Када деца својим понашањем испровоцирају забележена искуства, те реакције наших родитеља забележене у нама се аутоматски покрећу. Зато родитељи често кажу да се изненаде када препознају код себе исте оне реакције које су им највише сметале код њихових родитеља. Зато је важно да се овога увек сетимо пре него одреагујемо, мало застанемо и дамо детету супротан пример понашања које бисмо желели да оно усвоји.
Пише: Татјана Џодић
Извор: Центар за подршку породици Карика