Ако имате дете које не жели да спава само, а ви нисте сигурни да је то у реду, молим вас да знате да је велики број „експерата“ који ће вас на ову тему саветовати погрешно. Многи ће чак тврдити да је грешка да дете заспи га дојите или уз ваше мажење јер ће се због тога чешће будити у току ноћи.
Покушајте да будете имуни на овакве савете. И ако вам неко каже да грешите што успављујете, мазите, нунате своје дете, не слушајте га. Не верујте му.
Многи родитељи се труде да натерају дате да спава само. Верују да је тако за њих боље. Наша култура негује такав став. Наше друштво га негује. Знате ли зашто?
Зато што је тако лакше.
Зато што је профитабилније.
Зато што је, из неког разлога, постало социјално прихватљивије да дете заспи у некој скупој љуљалици на батерије која вибрира, него у наручју родитеља.
Али знате шта је проблем те индустрије која жели да утренира бебе? То што им бебе не верују. А полако престају и родитељи.
Маме које успављују децу на дојци.
Тате које спавају са децом.
Маме које доје и ноћу.
Тате које леже стрпљиво поред своје деце онолико дуго колико им је потребно да заспе.
Ако смо довољно спремни да слушамо, наша деца ће нам рећи тачно шта им је потребно. А једноставно је.
Потребни смо им ми. Потребна им је та чврста веза са нама. Контакт. Сигурност.
А ако ћемо бити искрени, и нама су потребне те исте ствари. Само смо научени да потиснемо то осећање. Да сумњамо у своје инстинкте. Да поричемо оне навике које су створиле човечанство.
Па ми смо, на крају крајева, друштвени сисари. Ми носимо своје младе. Ми смо створени за заједничко спавање.
Биолошки је потпуно нормално дојити годину, две, три године да би дете заспало и у току ноћи.
Развојно је нормално да се дете од 18 месеци буди више пута ноћу.
И да, тешко је. Али не, нису родитељи због тога постали реквизити за спавање својој деци. Није дојење због тога криво што се дете буди. И све то не значи да наша деца имају проблем са сном.
То значи да спавају као бебе, не као одрасли. То значи да остају у оној фази лакшег сна, као што је и природа предвидела, како би се заштитили од СИДС-а (синдрома изненадне смрти). То значи да је ваше ноћно млеко извор мелатонина, хормона који смирује дете и помаже му да заспи. То значи да ваш додир смирује, стабилизује им рад срца, регулише температуру и стимулише дисање.
То значи да само идете оним путем којим су и наши давни преци ишли, када су лежали уз своје младунце и одговарали на њихове потребе све док они сами нису одлучили да су довољно самостални.
Јер родитељство није сет стратегија, већ веза – без обзира на то да ли је напољу дан или ноћ. А ноћно родитељство је, по самој свој дефиницији, пола родитељства. Како може бити логично мењати правила у зависности од тога на којој страни планете сија сунце?
Док је сунце високо на небу, одговарамо на дечје потребе. Кад сунце зађе – игноришемо. Чиста бесмислица.
Када одлучимо да прихватимо реалност са својим дететом онаква каква јесте, уместо што покушавамо да створимо ону коју смо замислили, онда смо спремни да разумемо корен проблема. И кад се боримо са изазовима родитељства, не требају нам брза решења, потребна нам је подршка. Неко ко ће рећи да је у реду изгубити стрпљење, ко ће рећи да није тачно да не смемо да спавамо са својом децом. Неко ко ће скувати ручак, сложити веш, причувати бебу док се истуширамо. Неко ко ће нас подсетити да све жртве које сада чинимо, имају и те како смисла.
Не дозволите другима да граде ваш однос са децом.
Користите ноћи за ноћна мажења, јутра за буђење пољупцима.
Одговарајте на потребе свог детета.
Учите своју бебу од првих дана да се слободно може поуздати у то да ћете увек доћи.
Уверавајте је да ће у вашем наручју имати уточиште увек, да неће то ничим морати да заслужи.
Њихов мозак брзо расте, а ви сигурно желите да му усадите здраве емоционалне обрасце и научите га да су његове потребе важне.
И без обзира шта вам неко други каже, физички је немогуће да размазите бебу тако што ћете одговарати на њене потребе. Бебе не манипулишу, оне комуницирају. Зато верујте инстинктима, И свом детету.
Превела: А. Цвјетић
Извор: www.raisedgood.com