Кети Кеј и Клер Шипман имају мисију: помоћи девојчицама и тинејџеркама да сачувају своје самопоуздање кроз одрастање, како би израсле у снажне, способне младе жене! Као ауторке књиге „Наука и уметност самопоуздања – шта би жене требало да знају“ помогле су милионима жена да изграде самопоуздање, али су их многе од њих питале како да помогну својим ћеркама да оне стекну сигурност. Кеј и Шипман урадиле су једно истраживање које је показало шокантне резултате. Наиме, самопоуздање код девојчица опада за 30% између 8. и 14. године. Све до 8. године нема неке разлике у степену самопоздања код девојчица и дечака. Али након тога код девојчица он значајно опада.
Ауторке истраживања кажу: „Радили смо са анкетном компанијом Ypulse у великом истраживању које је обухватило 1300 девојчица узраста од 8 до 18, као и њихове родитеље. Оно што смо открили запањило нас је: ниво самопоуздања код девојчица после осме године креће озбиљно да пада, док се код дечака не мења значајно.“
Зашто девојчице губе самопоуздање?
Како се приближавају периоду адолесценције, код девојчица се спремност на ризик и неуспех темељно уништава, под палицом биолошких и културолошких сигнала који им говоре да буду опрезне, да цене савршеност и теже јој, да избегавају ризик и потенцијалне последице. Родитељи и друштво, свесно и несвесно, непрестану шаљу овакве поруке у исто време када је мозак девојчица преплављен естрогеном, што свакако утиче позитивно на емоционалну интелигенцију, али девојчице чини опрезнијим, мање спремним да нешто што носи било какав ризик покушају.
Очекивања да ће нешто важно постићи, а да ће уједно бити „добре девојке“ две су ствари које повећавају анксиозност код девојчица. Друштвени медији томе додатно доприносе. Дечаци ризикују и лакше им је да преброде неуспех, па тиме граде самопоуздање. У исто време, несвесно, код девојчица охрабрујемо искључиво перфекционизам, а да би то постигле, оне не смеју дозволити грешке.
А спремност на ризик и излазак из зоне комфора је заправо нешто што се у стварном свету веома цени, једном кад напустимо сигурно родитељско гнездо. Зато, није ствар у томе да се буде савршен. Ствар је у томе да и девојчице, као дечаци, треба да имају право да покушају, погреше, устану и крену изнова.
Како перфекционизам и страх од неуспеха утичу на самопоуздање код девојчица
Друштвени медији су шампиони притиска да се буде савршен, јер се девојчице непрестано упоређују са фотошопираним фотографијама на којим сви изгледају савршено.
С друге стране, није само то проблем. Жене имају и активнији префронтални кортекс, што их чини добрим у томе да сагледају ширу слику и мисле стратешки. Али често, пошто можемо да предвидимо последице, вероватније је да ћемо одабрати сигурније опције, него се упустити у ризик.
Покушавајући да достигну савршенство и створе и сачувају неку идеалну слику о себи (што је немогућ задатак) девојчице верују да немају право на неуспех и грешку, па не преузимају ризик. Наша истраживања показала су да се проценат девојака које једноставно не желе да ризикују повећава за 150% само између 12. и 13. године, па тако чак 45% тринаестогодишњакиња каже да нису спремне да доживе неуспех.
Немогуће је изградити самопоуздање остајући само у зони комфора, радећи само оно у чему сте сигурни да сте добри и да нећете погрешити.
Одуприте се нагону да помогнете својим ћеркама да иду само сигурним стопама. Пустите их да забрљају, да направе грешку, а онда да саме пронађу излаз. Да, то се противи родитељском инстинкту, али је једини начин да стекну самопоуздање.
Наравно, ултимативни ризик, нарочито за девојчице, је ризик да потпуно слободно буду оно што јесу и прате своје снове. Бити оно што јеси и без страха то показати свету, може бити застрашујуће. Осим ако им отпочетка не улијете храброст за то и не отворите пут ризику и грешкама.
Приредила: А. Цвјетић