Keti Kej i Kler Šipman imaju misiju: pomoći devojčicama i tinejdžerkama da sačuvaju svoje samopouzdanje kroz odrastanje, kako bi izrasle u snažne, sposobne mlade žene! Kao autorke knjige „Nauka i umetnost samopouzdanja – šta bi žene trebalo da znaju“ pomogle su milionima žena da izgrade samopouzdanje, ali su ih mnoge od njih pitale kako da pomognu svojim ćerkama da one steknu sigurnost. Kej i Šipman uradile su jedno istraživanje koje je pokazalo šokantne rezultate. Naime, samopouzdanje kod devojčica opada za 30% između 8. i 14. godine. Sve do 8. godine nema neke razlike u stepenu samopozdanja kod devojčica i dečaka. Ali nakon toga kod devojčica on značajno opada.
Autorke istraživanja kažu: „Radili smo sa anketnom kompanijom Ypulse u velikom istraživanju koje je obuhvatilo 1300 devojčica uzrasta od 8 do 18, kao i njihove roditelje. Ono što smo otkrili zapanjilo nas je: nivo samopouzdanja kod devojčica posle osme godine kreće ozbiljno da pada, dok se kod dečaka ne menja značajno.“
Zašto devojčice gube samopouzdanje?
Kako se približavaju periodu adolescencije, kod devojčica se spremnost na rizik i neuspeh temeljno uništava, pod palicom bioloških i kulturoloških signala koji im govore da budu oprezne, da cene savršenost i teže joj, da izbegavaju rizik i potencijalne posledice. Roditelji i društvo, svesno i nesvesno, neprestanu šalju ovakve poruke u isto vreme kada je mozak devojčica preplavljen estrogenom, što svakako utiče pozitivno na emocionalnu inteligenciju, ali devojčice čini opreznijim, manje spremnim da nešto što nosi bilo kakav rizik pokušaju.
Očekivanja da će nešto važno postići, a da će ujedno biti „dobre devojke“ dve su stvari koje povećavaju anksioznost kod devojčica. Društveni mediji tome dodatno doprinose. Dečaci rizikuju i lakše im je da prebrode neuspeh, pa time grade samopouzdanje. U isto vreme, nesvesno, kod devojčica ohrabrujemo isključivo perfekcionizam, a da bi to postigle, one ne smeju dozvoliti greške.
A spremnost na rizik i izlazak iz zone komfora je zapravo nešto što se u stvarnom svetu veoma ceni, jednom kad napustimo sigurno roditeljsko gnezdo. Zato, nije stvar u tome da se bude savršen. Stvar je u tome da i devojčice, kao dečaci, treba da imaju pravo da pokušaju, pogreše, ustanu i krenu iznova.
Kako perfekcionizam i strah od neuspeha utiču na samopouzdanje kod devojčica
Društveni mediji su šampioni pritiska da se bude savršen, jer se devojčice neprestano upoređuju sa fotošopiranim fotografijama na kojim svi izgledaju savršeno.
S druge strane, nije samo to problem. Žene imaju i aktivniji prefrontalni korteks, što ih čini dobrim u tome da sagledaju širu sliku i misle strateški. Ali često, pošto možemo da predvidimo posledice, verovatnije je da ćemo odabrati sigurnije opcije, nego se upustiti u rizik.
Pokušavajući da dostignu savršenstvo i stvore i sačuvaju neku idealnu sliku o sebi (što je nemoguć zadatak) devojčice veruju da nemaju pravo na neuspeh i grešku, pa ne preuzimaju rizik. Naša istraživanja pokazala su da se procenat devojaka koje jednostavno ne žele da rizikuju povećava za 150% samo između 12. i 13. godine, pa tako čak 45% trinaestogodišnjakinja kaže da nisu spremne da dožive neuspeh.
Nemoguće je izgraditi samopouzdanje ostajući samo u zoni komfora, radeći samo ono u čemu ste sigurni da ste dobri i da nećete pogrešiti.
Oduprite se nagonu da pomognete svojim ćerkama da idu samo sigurnim stopama. Pustite ih da zabrljaju, da naprave grešku, a onda da same pronađu izlaz. Da, to se protivi roditeljskom instinktu, ali je jedini način da steknu samopouzdanje.
Naravno, ultimativni rizik, naročito za devojčice, je rizik da potpuno slobodno budu ono što jesu i prate svoje snove. Biti ono što jesi i bez straha to pokazati svetu, može biti zastrašujuće. Osim ako im otpočetka ne ulijete hrabrost za to i ne otvorite put riziku i greškama.
Priredila: A. Cvjetić