У одељењу првог разреда које сам посетио пре неколико година, већина шестогодишњака користила је таблете или компјутере. Радили су независно, свако за себе, решавајући математичке проблеме од којих је сваки, наводно, био прилагођен детету које решава и његовим могућностима. Учитељ је за то време радио с једном мањом групом деце. Пришао сам једном дечаку, рецимо да се звао Кевин, који је збуњено гледао у екран на коме је писало „зброј 8 и 3“. Дечак је, не знајући шта друго да ради, притиснуо дугменце „преслушај“. Али ни после тога није дао одговор на постављено питање.
“Знаш ли шта значи збројити?“ питао сам. Одмахнуо је главом и објаснио сам му да то значи сабрати. Наставио сам даље кроз учионицу. Посматрао сам децу чији су таблети приказивали реченице попут „заокружи 89 до најближе десетице“. Ако Кевин није разумео „зброј“, могу ли друга деца разумети „заокружи“?