Када се бавимо питањем детета, оно нас неизбежно доводи до теме родитељства. Шта је родитељ? Он је први и доживотни учитељ свом детету. Родитељ је прва особа која природним током ствари утиче на психо-физички развој детета и која на једном крајње суптилном нивоу гради његово емоционално биће. Недостатак љубави, пажње, стрпљења и разумевања може довести до озбиљних промена у понашању детета, а касније и проблема у комуникацији и међуљудским односима. Зато је битно да се дете увек осећа вољено и прихваћено, те да уз помоћ одраслих израста у самопоуздану особу која воли себе и друге.
Нажалост, живимо у таквом времену где су родитељи најчешће преоптерећени послом, преокупирани својим амбицијама и тежњом за материјалном сигурношћу. Јасно, у томе нема ничег лошег све док деца не почну осећати и испољавати тугу, љутњу или страх као последицу због недовољно проведеног (квалитетног) времена са породицом. Многи родитељи не примећују или не разумеју ове сигнале све док васпитачице у вртићу не примете промене у понашању детета. О њима се разговара на релацији васпитач – дете – родитељ и уколико обе стране имају исти приоритет (дете), онда се сваки потенцијални проблем да решити.
Оно чега људи углавном нису свесни, јесте да васпитачица није само особа којој поверавате своје дете на чување, она је и педагог, учитељ, забављач, глумац, вишеструки стваралац који свакодневно изненађује децу и обогађује њихове животе својом инвентивношћу, ентузијазмом и стваралаштвом. Забрињавајуће је али пракса показује да деца често проводе више времена са васпитачицама у вртићу, него са својим родитељима. Тако долазимо до закључка да главни фактор у васпитању и образовању деце на предшколском узрасту јесте вртић, односно ВАСПИТАЧИЦА, а касније су то школа и учитељи.
Деца у вртићу имају слободу и сигурност као код куће, и више од тога ако је кућа често празна (без присуства оба родитеља, љубави, подршке) или пуна свађе. Васпитачици поверавају своје бриге, тајне, страхове и жеље, па је она њихов најбољи пријатељ и чудотворна вила која остварује њихове најдубље жеље. Са њом уче да свирају, певају, плешу, баве се спортом, учествују у такмичарским играма, лепо се понашају, рецитују итд. У групи се, уз помоћ доброг васпитача развија и јача толеранција, емпатија, креативност, кооперативност међу децом – што су квалитети преко потребни новим генерацијама.
Окружени смо бројним примерима лоших манира, ружног говора, агресивног понашања и преких погледа. Оно што смо дужни да учинимо је да заштитимо нашу децу од ових негативних утицаја и помогнемо им да буду бољи од тога – бољи и од нас! У томе ћемо успети само ако им понудимо нешто лепше, паметније, инспиративније. Вртић је извор инспирације за дечја срца и умове, и тако мора да остане. Без васпитача, деца би била ускраћена за један бајковити доживљај света у коме доброта и љубав побеђују, у коме се цене упорност и храброст, у коме је заједништво (слога) врховна победа којој сви требамо тежити.
Васпитачица ће одагнати дечије стрепње, обрисати им сузе, ставити им осмех на лице и пробудити машту. Као такво, њено присуство има највиши смисао и највећи значај за развој детета. На том се темељу гради личност детета и будући ЧОВЕК.
Охрабрити дете да испољи своје потенцијале, мотивисати га да учи и напредује, помоћи му да верује у себе и своје способности, али и да стално испробава своје могућности и помера границе – то је мисија нас васпитача и ја је са поносом живим. Живели васпитачи и њихова несебична љубав!
ВАСПИТАЧИЦА – аутор Анита Пешић
Васпитачица је жена –
међу децом омиљена.
Са њима је сваког дана
весела и насмејана.
Она глуми, пева, пише,
стално децу инспирише.
Од њих она ствара људе,
који се воле, који се труде.
Деци даје пуно знања
и дубоких осећања.
Сви тренуци са њом вреде
и никада не избледе.
Раздрагана је и мила,
има моћ да створи крила.
Нестварна је као бајка
и вољена као мајка.
ВРТИЋ – аутор Анита Пешић
Деца су попут мирисног цвећа,
живот са њима, чиста је срећа.
Деца су љубав и радост света –
башта што увек изнова цвета.
За децу знам ја чаробно место,
тамо се игра и пева често.
Децу ту стичу другове нове,
то сјајно место ВРТИЋ се зове!
У вртићу се једе и спава,
да деца буду јака и здрава.
Тамо се дете учи да машта,
да воли, и да другима прашта.
Свакога дана сазнања нова,
уче се боје, бројеви, слова…
Деца ту радо играчке деле,
са васпитачицом сви се веселе!
Вртић је место што у животу,
памтиш док не напуниш стоту.
Тамо је све што деца воле –
најлепши то је пут до школе
Аутор Анита Пешић
Извор: magazinzdravo.rs