Рећи детету „извини“ је чин одговорности и интегритета. Знак да сте спремни да преузмете одговорност за своје грешке. Ако желите да и ваша деца то науче – знате шта вам је чинити.
Иако је извињење деци када погрешите врло важно, многи родитељи то избегавају. То су они родитељи који верују да ће тиме нарушити свој ауторитет и слику непогрешивости коју желе да деца о њима створе. Мисле да ће признавањем грешке изгубити поверење детета, а признавање да су погрешили поткопава њихову веродостојност.
Али, избегавајући извињење деци, родитељи им заправо показују сопствену неодговорност и неспремност да буду праведни. Показују да им је важнија слика коју о себи детету шаљу, него само дете.
Деца осете неправду. Умеју да препознају кад родитељи греше. И кад то не желе да признају, децу уче неодговорности, показују сујету и недостатак осећаја за правду.
С друге стране, кад деца погреше, од малих ногу од њих очекујемо и тражимо извињења. Верујемо да ће извињењима, макар и оним лажним, научити да поштују нас, своје родитеље и да ће постати добри чланови друштва. Кад слажу, кад ударе другара, отму играчку или покажу непоштовање.
Од захтевања извињења, далеко је бољи начин да им ПОКАЖЕМО како се то ради тако што нам неће бити тешко да сами изговоримо ту реч. Лажна и изнуђена извињења су као лажни загрљаји – значе ни оном ко их даје ни оном ко их добија.
То им омогућава да узму у обзир мишљење других, преузму одговорност за своје поступке и науче да регулишу своје понашање.
Важност извињења за децу.
Да бисмо разумели важност извињења деци, сетимо се на тренутак свих ситуација када нас је неко повредио, увредио или слагао, а за такво понашање нисмо добили никакво извињење. Осећај је без сумње, ружан и што је још горе, обично на однос са том особом оставља неизбрисив траг. А то не желите у односу са својим дететом.
Поред тога, дете које од чланова своје породице ретко или никад не чује искрено извињење, на крају ће разумети да:
- Бити у положају моћи значи никада се не извињавати.
- Људи кваре однос и то је нормално. Нема потребе да се извињавате што сте неког повредили.
Када родитељи треба да се извине деци?
На ово питање је лако добити одговор – за сваку ситуацији у којој бисте, да сте у позицији детета, очекивали извињење од неког другог. Узраст с тим нема везе. Било да имате две или 52 године, заслужујете извињење увек кад је неко неправедан према вама. Ово су неке од тих ситуација у којима се треба извинити:
- Када сте дали обећање које нисте испунили.
- Кад сте викали на њих. Ово је врло уобичајена ситуација. Кад су под стресом, одрасли обично губе живце и подижу глас, иако то не желе. Увек кад сте викали, извините се.
- Кад се догодило нешто неочекивано, па нисте могли провести с њима онолико времена колико сте можда обећали.
- Кад смо га игнорисали иако нам се обраћало.
- Кад смо били неправедни, а то можда нисмо приметили.
- Кад сте их слагали, макар то било и за њихово добро.
Како се извинити детету?
Способност исправног и ефикасног извињења детету захтева и одређене вештине, осетљивост и интелигенцију. Није довољно само да се извините, морате то да урадите како треба. Ево неких смерница.
Дете се може осећати лоше због онога што се нама можда чини безначајним. Не треба потценити дечје емоције.
Извињавам се јер сам обећао да ћемо ићи у биоскоп, али нисмо. Мамине обавезе су се промениле, па сам морала да останем дуже на послу. Желела сам да одржим своје обећање, али то није било могуће. Извини због тога.
Важно је и да се извините чим приметите своју грешку.
И последње, али не најмање битно, морате обећати да ћете дати све од себе да се то више не понови. Говорећи им да ћете побољшати своје понашање и водити бригу о њима је ви им постављате прави модел понашања, дајете пример и подстичете их да раде исто.