Reći detetu „izvini“ je čin odgovornosti i integriteta. Znak da ste spremni da preuzmete odgovornost za svoje greške. Ako želite da i vaša deca to nauče – znate šta vam je činiti.
Iako je izvinjenje deci kada pogrešite vrlo važno, mnogi roditelji to izbegavaju. To su oni roditelji koji veruju da će time narušiti svoj autoritet i sliku nepogrešivosti koju žele da deca o njima stvore. Misle da će priznavanjem greške izgubiti poverenje deteta, a priznavanje da su pogrešili potkopava njihovu verodostojnost.
Ali, izbegavajući izvinjenje deci, roditelji im zapravo pokazuju sopstvenu neodgovornost i nespremnost da budu pravedni. Pokazuju da im je važnija slika koju o sebi detetu šalju, nego samo dete.
Deca osete nepravdu. Umeju da prepoznaju kad roditelji greše. I kad to ne žele da priznaju, decu uče neodgovornosti, pokazuju sujetu i nedostatak osećaja za pravdu.
S druge strane, kad deca pogreše, od malih nogu od njih očekujemo i tražimo izvinjenja. Verujemo da će izvinjenjima, makar i onim lažnim, naučiti da poštuju nas, svoje roditelje i da će postati dobri članovi društva. Kad slažu, kad udare drugara, otmu igračku ili pokažu nepoštovanje.
Od zahtevanja izvinjenja, daleko je bolji način da im POKAŽEMO kako se to radi tako što nam neće biti teško da sami izgovorimo tu reč. Lažna i iznuđena izvinjenja su kao lažni zagrljaji – znače ni onom ko ih daje ni onom ko ih dobija.
To im omogućava da uzmu u obzir mišljenje drugih, preuzmu odgovornost za svoje postupke i nauče da regulišu svoje ponašanje.
Važnost izvinjenja za decu.
Da bismo razumeli važnost izvinjenja deci, setimo se na trenutak svih situacija kada nas je neko povredio, uvredio ili slagao, a za takvo ponašanje nismo dobili nikakvo izvinjenje. Osećaj je bez sumnje, ružan i što je još gore, obično na odnos sa tom osobom ostavlja neizbrisiv trag. A to ne želite u odnosu sa svojim detetom.
Pored toga, dete koje od članova svoje porodice retko ili nikad ne čuje iskreno izvinjenje, na kraju će razumeti da:
- Biti u položaju moći znači nikada se ne izvinjavati.
- Ljudi kvare odnos i to je normalno. Nema potrebe da se izvinjavate što ste nekog povredili.
Kada roditelji treba da se izvine deci?
Na ovo pitanje je lako dobiti odgovor – za svaku situaciji u kojoj biste, da ste u poziciji deteta, očekivali izvinjenje od nekog drugog. Uzrast s tim nema veze. Bilo da imate dve ili 52 godine, zaslužujete izvinjenje uvek kad je neko nepravedan prema vama. Ovo su neke od tih situacija u kojima se treba izviniti:
- Kada ste dali obećanje koje niste ispunili.
- Kad ste vikali na njih. Ovo je vrlo uobičajena situacija. Kad su pod stresom, odrasli obično gube živce i podižu glas, iako to ne žele. Uvek kad ste vikali, izvinite se.
- Kad se dogodilo nešto neočekivano, pa niste mogli provesti s njima onoliko vremena koliko ste možda obećali.
- Kad smo ga ignorisali iako nam se obraćalo.
- Kad smo bili nepravedni, a to možda nismo primetili.
- Kad ste ih slagali, makar to bilo i za njihovo dobro.
Kako se izviniti detetu?
Sposobnost ispravnog i efikasnog izvinjenja detetu zahteva i određene veštine, osetljivost i inteligenciju. Nije dovoljno samo da se izvinite, morate to da uradite kako treba. Evo nekih smernica.
Dete se može osećati loše zbog onoga što se nama možda čini beznačajnim. Ne treba potceniti dečje emocije.
Izvinjavam se jer sam obećao da ćemo ići u bioskop, ali nismo. Mamine obaveze su se promenile, pa sam morala da ostanem duže na poslu. Želela sam da održim svoje obećanje, ali to nije bilo moguće. Izvini zbog toga.
Važno je i da se izvinite čim primetite svoju grešku.
I poslednje, ali ne najmanje bitno, morate obećati da ćete dati sve od sebe da se to više ne ponovi. Govoreći im da ćete poboljšati svoje ponašanje i voditi brigu o njima je vi im postavljate pravi model ponašanja, dajete primer i podstičete ih da rade isto.