Праћење развоја и напредовања ученика у достизању исхода и стандарда постигнућа, као и напредовање у развијању компетенција у току школске године, обавља се формативним и сумативним оцењивањем.
Формативно оцењивање садржи повратну информацију о остварености прописаних исхода и стандарда постигнућа и ангажовања у оквиру предмета, изборних програма, активности, предузете активности од стране наставника за унапређивање постигнућа ученика, процена њихове делотворности и јасне и конкретне препоруке за даље напредовање.
Формативно оцењивање се врши у одређеном тренутку у току реализације програма, са циљем прикупљања информација о напредовању ученика у односу на програмом прописане исходе учење при чему пружамо повратну информацију ученицима.
Овакав вид оцењивања је ефикасан када је ученику дата прилика да више пута покаже своје знање, вештине и ставове и када је тај процес пропраћен благовременим повратним информацијама.
Формативне оцене се по правилу евидентирају у педагошкој документацији наставника и најчешће се односе на редовно праћење напретка постигнућа ученика, начин како учи, степен самосталности у раду, начин остваривања сарадње у процесу учења са другим ученицима и други подаци о ученику битни за праћење.
Сумативно оцењивање је вредновање постигнућа ученика на крају програмске целине или на крају полугодишта из обавезног предмета, изборних програма, активности и владања.
Оцене добијене сумативним оцењивањем у првом разреду су описне и на крају полугодишта, односно школске године исказују се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука. Оцене добијене сумативним оцењивањем у осталим разредима су по правилу бројчане.
Сумативне оцене се евидентирају у прописаној евиденцији о образовно-васпитном раду (дневнику), а могу бити унете и у педагошку документацију, у складу са правилником о оцењивању ученика.
Оцењивање током наставе на даљину
Проглашењем ванредног стања (15.03.2020.), од уторка 17.03.2020. године отпочела је реализација наставе на даљину. Настава је донела са собом низ питања и недоумица за све актере који учествују у васпитно-образовном раду (ученици, родитељи, наставници, педагози, психолози и директори школа).
Фокус оцењивања се пребацио са сумативног оцењивања на формативно оцењивање, што је промена досадашње праксе рада у школама.
Формативно оцењивање захтева већу укљученост ученика и наставника, интерактивност и комуникацију ученика и наставника путем електронских мрежа и платформи.
Посебно је важно да постоји комуникација наставника са ученицима, јер то омогућава наставницима да прикупе што више података о томе како ученици уче, докле су стигли у савладавању градива и да им дају потребне смернице за рад и стицање знања.
Постоје многе форме и алати погодни за формативно процењивање рада ученика.
То подразумева задатке као што су на пример: домаћи задаци, дечји цртеж, есеји, развој постера, коришћење електронске поште, виртуелни групни рад, Скајп или Вајбер групни разговор, презентације (PPT), задаци, играње улога у виртуелној учионици, сачињавање индивидуалних планова и слично.
Тестове, контролне вежбе, писмене задатке наставници могу прослеђивати путем електронске поште, Гугл тестова, бесплатних сајтова за креирање квизова и питања, уз повратну информацију од ученика.
Током учења на даљину, наставници могу ученицима прослеђивати тестове и контролне вежбе путем друштвених мрежа, електронском поштом или путем платформе (Вајбер, Гугл учионица, Зум учионица, ес учионица, телефоном), а урађене радове ученици могу на исти начин враћати наставницима да их прегледају, евидентирају активност ученика, дају коментар и смернице за даљи рад са циљем стицања знања.
Наставници коришћењем алата за прављење упитника и квизова могу да креирају кратке тест форме са задацима вишеструког избора и кратког одговора.
У овом периоду наставници би требало фокус да ставе на обезбеђивању што квалитетније комуникације са ученицима да би им могли давати повратне информације (формативно праћење). Тек после одређеног периода, а након обезбеђивања довољног броја повратних информација о напредовању ученика, могуће је размишљати о сумативном оцењивању.
У току реализације наставе на даљину важно је да наставници имају своју педагошку документацију о праћењу ученика са бележењем релевантних запажања о напретку ученика у процесу учења.
У оквиру ес дневника се могу водити запажања о напредовању ученика у процесу учењу у делу који се односи на евидентирање оцена ученика избором опције ,,Додај активност“ .
Наставници, стручни сарадници и директори, тежите да ову ситуацију ванредног стања схватите као ИЗАЗОВ, али и тренутак за учење и стицање нових знања са јасним циљем унапређења васпитно-образовне праксе.
Аутор: Маида Колић, мастер психолог-педагог-васпитач
Шта је поента целог текста? Зашто наслов није: „Оцењивање“? Какве везе има овај наслов са садржином текста? Зелена учионоца је постала учионица за досаду.
Zasto nas smarate u vreme „vanrednog stanja“ o necem sto svako ko je procitao „Pravilnik o ocenjivanju“ zna. Autor teksta je sigurno „vlasnik“ zelene ucionice pa samo da se o necemu pise. Izgubio sam 2 minuta zivota bez veze.
Gospodjo ili gospodjice jer mi zvanje ne dozvoljava da vas zovem koleginice, Pravilnik o ocenjivanju i clan 3. moze da procita i cistac, ne mora da nam prenosi psiholog/pedagog/vaspitac.
Koja je razlika u ocenjivanju u odnosu na „redovno“ stanje?
Слажем се колега. Аутор текста и не зна да тумачи Правилник. Он је схватио да су формативне оцене Додај активност а сумативна Додај оцену.