Praćenje razvoja i napredovanja učenika u dostizanju ishoda i standarda postignuća, kao i napredovanje u razvijanju kompetencija u toku školske godine, obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.
Formativno ocenjivanje sadrži povratnu informaciju o ostvarenosti propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja u okviru predmeta, izbornih programa, aktivnosti, preduzete aktivnosti od strane nastavnika za unapređivanje postignuća učenika, procena njihove delotvornosti i jasne i konkretne preporuke za dalje napredovanje.
Formativno ocenjivanje se vrši u određenom trenutku u toku realizacije programa, sa ciljem prikupljanja informacija o napredovanju učenika u odnosu na programom propisane ishode učenje pri čemu pružamo povratnu informaciju učenicima.
Ovakav vid ocenjivanja je efikasan kada je učeniku data prilika da više puta pokaže svoje znanje, veštine i stavove i kada je taj proces propraćen blagovremenim povratnim informacijama.
Formativne ocene se po pravilu evidentiraju u pedagoškoj dokumentaciji nastavnika i najčešće se odnose na redovno praćenje napretka postignuća učenika, način kako uči, stepen samostalnosti u radu, način ostvarivanja saradnje u procesu učenja sa drugim učenicima i drugi podaci o učeniku bitni za praćenje.
Sumativno ocenjivanje je vrednovanje postignuća učenika na kraju programske celine ili na kraju polugodišta iz obaveznog predmeta, izbornih programa, aktivnosti i vladanja.
Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u prvom razredu su opisne i na kraju polugodišta, odnosno školske godine iskazuju se kao napredovanje učenika u ostvarivanju ishoda, angažovanje i preporuka. Ocene dobijene sumativnim ocenjivanjem u ostalim razredima su po pravilu brojčane.
Sumativne ocene se evidentiraju u propisanoj evidenciji o obrazovno-vaspitnom radu (dnevniku), a mogu biti unete i u pedagošku dokumentaciju, u skladu sa pravilnikom o ocenjivanju učenika.
Ocenjivanje tokom nastave na daljinu
Proglašenjem vanrednog stanja (15.03.2020.), od utorka 17.03.2020. godine otpočela je realizacija nastave na daljinu. Nastava je donela sa sobom niz pitanja i nedoumica za sve aktere koji učestvuju u vaspitno-obrazovnom radu (učenici, roditelji, nastavnici, pedagozi, psiholozi i direktori škola).
Fokus ocenjivanja se prebacio sa sumativnog ocenjivanja na formativno ocenjivanje, što je promena dosadašnje prakse rada u školama.
Formativno ocenjivanje zahteva veću uključenost učenika i nastavnika, interaktivnost i komunikaciju učenika i nastavnika putem elektronskih mreža i platformi.
Posebno je važno da postoji komunikacija nastavnika sa učenicima, jer to omogućava nastavnicima da prikupe što više podataka o tome kako učenici uče, dokle su stigli u savladavanju gradiva i da im daju potrebne smernice za rad i sticanje znanja.
Postoje mnoge forme i alati pogodni za formativno procenjivanje rada učenika.
To podrazumeva zadatke kao što su na primer: domaći zadaci, dečji crtež, eseji, razvoj postera, korišćenje elektronske pošte, virtuelni grupni rad, Skajp ili Vajber grupni razgovor, prezentacije (PPT), zadaci, igranje uloga u virtuelnoj učionici, sačinjavanje individualnih planova i slično.
Testove, kontrolne vežbe, pismene zadatke nastavnici mogu prosleđivati putem elektronske pošte, Gugl testova, besplatnih sajtova za kreiranje kvizova i pitanja, uz povratnu informaciju od učenika.
Tokom učenja na daljinu, nastavnici mogu učenicima prosleđivati testove i kontrolne vežbe putem društvenih mreža, elektronskom poštom ili putem platforme (Vajber, Gugl učionica, Zum učionica, es učionica, telefonom), a urađene radove učenici mogu na isti način vraćati nastavnicima da ih pregledaju, evidentiraju aktivnost učenika, daju komentar i smernice za dalji rad sa ciljem sticanja znanja.
Nastavnici korišćenjem alata za pravljenje upitnika i kvizova mogu da kreiraju kratke test forme sa zadacima višestrukog izbora i kratkog odgovora.
U ovom periodu nastavnici bi trebalo fokus da stave na obezbeđivanju što kvalitetnije komunikacije sa učenicima da bi im mogli davati povratne informacije (formativno praćenje). Tek posle određenog perioda, a nakon obezbeđivanja dovoljnog broja povratnih informacija o napredovanju učenika, moguće je razmišljati o sumativnom ocenjivanju.
U toku realizacije nastave na daljinu važno je da nastavnici imaju svoju pedagošku dokumentaciju o praćenju učenika sa beleženjem relevantnih zapažanja o napretku učenika u procesu učenja.
U okviru es dnevnika se mogu voditi zapažanja o napredovanju učenika u procesu učenju u delu koji se odnosi na evidentiranje ocena učenika izborom opcije ,,Dodaj aktivnost“ .
Nastavnici, stručni saradnici i direktori, težite da ovu situaciju vanrednog stanja shvatite kao IZAZOV, ali i trenutak za učenje i sticanje novih znanja sa jasnim ciljem unapređenja vaspitno-obrazovne prakse.
Autor: Maida Kolić, master psiholog-pedagog-vaspitač