Сепарациони страх (страх од одвајања од блиске особе, најчешће мајке) код деце је веома честа и сасвим нормална појава у одређеном периоду развоја. Понашање које дете испољава приликом одвајања од родитеља зове се сепарациони протест.
Оно што је важно јесте то да треба разликовати нормалну сепарациону анксиозност од оне која представља поремећај.
Сепарациона анксиозност може почети да се испољава већ у узрасту од 8 месеци, а неки свој врхунац „доживљава“ између 14. и 18. месеца. У сваком случају, обично пролази у раном детињству.
Страх од непознатих људи сличан је страху од одвајања. То је оно кад се деца веома узнемире у присуству непознате особе. Овај страх обично пролази око првог рођендана.
Важно је да знате да су и страх од раздвајања и страх од непознатих људи сасвим нормалан део развоја и нису сами по себи разлог за бригу. Деца почињу да се крећу и више да схватају свет око себе, па ови страхови имају смисла са аспекта борбе за преживљавање која нам је урођена.
Како помоћи детету које има страх од одвајања
Ако ваше дете има страх од одвајања, постоји много тога што можете да урадите да му помогнете.
Када сте на неком непознатом месту
- Ако остављате дете на неком за њега новом месту – рођендан, вртић, код рођака који треба да га причува… – проведите неко време на том новом месту заједно пре него што ви одете. Ваше дете ће бити мање узрујано ако осети да се и ви сами осећате добро и сигурно у том простору.
- Дозволите детету да од куће понесе нешто што воли – плишану играчку, јастуче, ћебенце… То ће помоћи детету да се осети сигурније.
- Реците васпитачици, односно одраслој особи којој поверавате дете на чување о дететовом страху. Кажите му и како обично смирујете дете у тим ситуацијама.
- Нежно охрабрите дете да се одвоји од вас, тако што ћете вежбати. Важно је да дете стекне позитивно искуство које ће се везивати за то одвајање и поновни сусрет. Ако избегавате раздвајање од детета то проблем може учинити већим.
Кад остављате дете
- Када будете одлазили јавите се свом детету и реците када ћете се вратити (ако дете разуме време, ако не, можете му показати на сату где ће се наћи мала казаљка). Ако се будете само ишуњали без поздрава, то ствари може учинити само горим. Дете ће можда бити збуњено или узнемирено када схвати да нисте ту, па ће приликом следећег доласка пружати већи отпор.
- Пре него што кренете, нека дете започне неку активност у којој ужива.
- Поздравите се са дететом брзо – не одуговлачите.
- Задржите опуштен и срећан израз лица када одлазите. Ако делујете забринуто или тужно, дете може помислити да је то због тога што га не остављате на за њега сигурном месту па може и само постати узнемирено.
Код куће
- Колико год да вас то мучи, фрустрира, чини нервозним, избегавајте да критикујете дете или будете негативни када је у питању његов страх од раздвајања. НА пример, избегавајте да говорите ствари попут „Он је права мамина беба“ или „Не буди таква беба!“
- Читајте књиге или причајте приче свом детету, о страху од одвајања – на пример: „Некада давно, постојао је један зека који није никако хтео да се одвоји од своје маме. Плашио се да би се нешто могло десити ако изађе из своје јазбине…“ Ово би могло да помогне детету да схвати да није усамљено у својим страховима и да су његова осећања нормална.
- Направите свестан напор и покушајте да појачате самопоуздање свог детета тако што ћете му пружити много позитивне пажње увек када покаже и најмањи напредак у процесу привикавања на одвајање од вас.
Страх од одвајања који прелази у поремећај
Како деца расту и долазе до предшколског и школског узраста, све се више ослобађају страха од раздвајања. Наравно, чак и у том узрасту биће ситуација у којима ће увек желети да буду само уз вас.
Ипак, ако ваше предшколско дете или школарац делује прилично узнемирено кад се раздваја од вас, могуће је да је његов страх већ прерастао у поремећај. Негде око 4% предшколаца и млађих школараца има овај проблем.
Како то препознати:
- узнемиреност утиче на квалитет живота вашег детета, а самим тим и на ваш живот.
- ваше дете има израженију и снажнију анксиозност од друге деце његовог узраста
- анксиозност вашег детета приликом одвајање траје већ четири недеље или више.
Ако сте забринути да је можда ваше дете развило овај поремећај, ово су симптоми које треба да посматрате:
- дете никако не воли да се одваја од вас
- брине да оно само или ви можете бити повређени или доживети незгоду.
- одбија да иде у вртић или школу
- одбија да преспава било где без вас
- жали се на главобољу, бол у стомаку или да се не осећа добро кад треба да се раздвојите.
У узрасту од око 10 месеци, готово свака беба ће се узнемирити када јој у непознатом простору приђе непозната особа. Само 50% њих ће се узнемирити ако се то деси у за њих познатом окружењу. То значи да се бебе, када их ставите у неку нову ситуацију, лакше прилагођавају постепено.
Од кога да потражите помоћ ако препознате симптоме поремећаја које смо навели?
- од учитеља односно васпитача вашег детета или школског педагога/психолога-
- од педијатра који ће вас упутити даље дечјем психологу.