Девојчице које се баве спортом у детињству имају МНОГО веће шансе да буду лидери кад одрасту

Google Dodaj Zelenu učionicu kao omiljeni izvor na Google-u
Foto: Canva

Када је консултантска кућа ЕY питала око 400 жена на руководећим позицијама да ли су се у животу бавиле спортом, тек троје на стотину је одговорило одрично. Да ли то значи да је спортски терен заправо прави пословни факултет?

Међу женама које седе у највишим управљачким кабинетима, спортисткиње су правило, а не изузетак. Према глобалној анкети ЕY и спортског портала espnW, 94% жена у врху менаџмента бавило се неким спортом, а више од половине (52%) такмичило се на универзитетском нивоу. У исто време, жене чине тек око 3,4% директора компанија у свету. Спорт је, дакле, ретка црта која се код њих често понавља.

Шта кажу новија истраживања

Студија „Girls Who Play Change the Game“, коју су спровели Parity и компанија e.l.f. Beaty, ишла је корак даље и поредила спортисткиње са осталима. Обухватила је 9.056 запослених жена у САД, Канади, Немачкој и Великој Британији, а „спортисткињама“ су сматране оне које су тренирале најмање три године пре завршетка средње школе. Резултати су следећи:

– оне имају скоро 50% веће шансе да буду на руководећим позицијама од жена које су се спортом бавиле мало или нимало;
– скоро 30% је вероватније да су унапређене више пута;
– скоро 25% је вероватније да су икада преговарале о плати;
– 37% је вероватније да желе да стигну до врха, а готово девет од десет оних које су напредовале каже да им је помогла вештина стечена у спорту.

Сличне обрасце бележи и истраживање америчке Женске спортске фондације на узорку од 2.886 жена старих од 20 до 80 година: међу онима које су се бавиле спортом, 69% има бар једну формалну лидерска улогу ван породице, а што су дуже играле, то је та вероватноћа већа. Као најважније лекције издвајају тимски рад (73%) и подношење притиска (око 51%).

Зашто баш спорт?

Објашњење је интуитивно. Тренинг учи дисциплини, губитак се претвара у лекцију, а успех се дели са екипом. Такмичарска околина изгледа као добра проба за пословни свет, у којем се преговара, ризикује и ради под притиском. Жене из ЕY истраживања саме истичу да им је спорт помогао у каријери: 74% се слаже да спортска прошлост може да убрза напредовање жене.

Оно што бројке не доказују

Ту је време за опрез. Аутори студије изричито наглашавају да је реч о корелацији, а не о доказаном узроку. Могуће је да спорт заиста гради лидерске вештине, али исто тако да девојчице које се баве спортом чешће долазе из породица које имају више новца, времена и подршке, а то само по себи повећава шансе за каријеру. Анкета ЕY, уз то, обухвата само жене које су већ стигле до врха, без поређења са онима које нису, па говори о томе какве су вође, а не колико спорт повећава шансе. Подаци су добијени самопроценом испитаница, а једно од истраживања финансирала је компанија.

Ко остаје ван игре

Приступ спорту није једнак за све. Према истраживању Женске спортске фондације, седам од десет испитаница навело је препреке за бављење спортом, најчешће недостатак новца (око 27%) и подршке родитеља (око 20%). Parity бележи и да 49% жена које су се бавиле спортом наводи да је у њему доживело родну дискриминацију. Девојчице и даље у свим испитаним земљама тренирају ређе од дечака, иако охрабрује податак да је 70% припадница генерације Z наставило да игра до краја средње школе, наспрам 62% међу бејби бумеркама.

Шта из свега овога остаје

Спорт вероватно није пречица до директорске фотеље, али је један од начина на који девојчице стичу самопоуздање, навику на неуспех и спремност да траже више. Питање које остаје за родитеље, школе и локалне заједнице није да ли ће свака девојчица постати лидер, већ колико њих уопште има прилику да покуша.