Изгледа да никад нисмо имали већу паузу између два седења у учионици. Али не брине родитеље што су им се деца превише „распустила“. Више нас интересује како се она осећају због другачијих околности и да ли ће ова ванредна ситуација оставити последице на њихово ментално здравље.
Ево 5 показатеља да ваше дете стрепи од повратка у школу и да му је потребно више ваше подршке:
Мрзовољно је
Знамо и за пубертет и за пред-пубертет. Али шта ако дете „прави сцене“ чешће и интензивније него иначе?
„Пуцање или напади беса, викање и пружање отпора могу да буду знаци да се ваше дете бори са озбиљном анксиозношћу“, тврди Др Мери Елен Рена, педијатар из центра ProHEALTH Care.
Анксиозност је реакција на ситуације када осећамо да смо угрожени. Наш одговор на опасност је или да од ње бежимо, или да јој се супротставимо. Дакле, можда се ваше дете само брани од ситуације која га веома узнемирава. Анализирајте узрок тантрума.
Тренутни живот му је далеко од његове уобичајене рутине
С једне стране нормално је да се дететов живот доста разликује од онога који траје преко школске године. Летњи је распуст. Такође, сада су и ванредне околности пандемије. Како разликовати летње понашање од избегавајућег?
„Најбоље што родитељи могу да ураде је да пореде садашње понашање детета са његовим основним понашањем које би имало у свакодневици“, каже Френк Гинаси, председавајући Здравственог центра Rutgers University у Њу Џерсију.
Ево неколико питања која ће вам помоћи да боље процените своје дете: када оно леже да спава? Да ли се ноћу често буди? Да ли му је исхрана веома различита него што је уобичајено? Да ли је много активније или много мање активно него иначе?
Одговори на ова питања ће вам помоћи да боље процените да ли на ваше дете тренутна ситуација утиче веома неповољно или много мање него што сте мислили.
Дете избегава своје другаре и ствари у којима иначе ужива
Код деце која пате од анксиозности често постоји „изостанак задовољства“ у односу на уобичајено понашање.
Деца су тренутно веома ограничена када је у питању њихова свакодневница. Али ако је ваше дете сасвим одустало од активности у којима је иначе уживало или од пријатеља које воли, то је већ знак анксиозности.
Потражите ове „црвене заставице“ које би вам указале на постојање дубљег проблема које ваше дете евентуално има.
Стално поставља иста питања
Деца иначе постављају пуно питања о томе шта се дешава са КОВИД-ом и како ће он да утиче на њихове животе после много месеци проведених код куће. Али питања типа зашто се враћају у школу после толико времена су ствар дечје радозналости.
Ипак, ако дете стално понавља иста питања и тражи да га разуверите, оно се вероватно бори са страховима. Ваш задатак је да када почне да се распитује за то што га мучи, ви покушате да откријете стварне разлоге који се крију иза ових питања и питате га како можете да му помогнете.
Његова имагинативна игра се променила
Док се играју, деца користе комплексне идеје и осећања. Тако уче о свету око себе. Дакле, игра вашег детета је одличан начин да ви схватите како се оно осећа.
Ако се ваше дете иначе игра чајанке са својим луткама, а сада глуми да се лутке међу собом туку, то може бити знак да је оно анксиозно. Исто важи и за обрнут процес: ако се дете раније првенствено играло мачевима, а сада се игра на много мирнији начин, обратите пажњу.
Наравно, можда је само у питању промена начина играња. Зато добро ослушкујте своје дете и покушајте да видите шта изазива те промене.
И коначно – охрабрујуће вести
КОВИД-19 заиста утиче на неку децу, нарочито ону која су већ имала проблеме са менталним здрављем или живе у породицама које су финансијски тешко погођене последицама овог вируса, ако нису добијала довољно неге или ако су чланови породице били жртве КОВИД-а.
Али човек је и невероватно отпорно биће, посебно деца. Како тврди Гинаси, до сада смо се кроз историју сусрели са многобројним пошастима, ратовима и глађу. Сва та искуства су записана негде у нашим генима. И зато деца имају велики капацитет за отпорност према лошим догађајима.
Родитељи ће помоћи својој деци да открију овај свој ресурс тако што ће контролисати властиту анксиозност. Такође, даће им могућност да причају о томе шта осећају и какво је дечје искуство ове школске године која је нова и другачија.
Ви као родитељ првенствено треба да питате једноставно и отворено: „Почиње школа. Шта мислиш о томе?“ Деца ће вам рећи због чега су узбуђена, али и шта их фрустрира. Између редова прочитаћете и шта је то што вас плаши, а што су она осетила. Често је одговор једноставан и лежи у њима, али је некад и у вама.
Приредила: Мариа Милојковић