Izgleda da nikad nismo imali veću pauzu između dva sedenja u učionici. Ali ne brine roditelje što su im se deca previše „raspustila“. Više nas interesuje kako se ona osećaju zbog drugačijih okolnosti i da li će ova vanredna situacija ostaviti posledice na njihovo mentalno zdravlje.
Evo 5 pokazatelja da vaše dete strepi od povratka u školu i da mu je potrebno više vaše podrške:
Mrzovoljno je
Znamo i za pubertet i za pred-pubertet. Ali šta ako dete „pravi scene“ češće i intenzivnije nego inače?
„Pucanje ili napadi besa, vikanje i pružanje otpora mogu da budu znaci da se vaše dete bori sa ozbiljnom anksioznošću“, tvrdi Dr Meri Elen Rena, pedijatar iz centra ProHEALTH Care.
Anksioznost je reakcija na situacije kada osećamo da smo ugroženi. Naš odgovor na opasnost je ili da od nje bežimo, ili da joj se suprotstavimo. Dakle, možda se vaše dete samo brani od situacije koja ga veoma uznemirava. Analizirajte uzrok tantruma.
Trenutni život mu je daleko od njegove uobičajene rutine
S jedne strane normalno je da se detetov život dosta razlikuje od onoga koji traje preko školske godine. Letnji je raspust. Takođe, sada su i vanredne okolnosti pandemije. Kako razlikovati letnje ponašanje od izbegavajućeg?
„Najbolje što roditelji mogu da urade je da porede sadašnje ponašanje deteta sa njegovim osnovnim ponašanjem koje bi imalo u svakodnevici“, kaže Frenk Ginasi, predsedavajući Zdravstvenog centra Rutgers University u Nju Džersiju.
Evo nekoliko pitanja koja će vam pomoći da bolje procenite svoje dete: kada ono leže da spava? Da li se noću često budi? Da li mu je ishrana veoma različita nego što je uobičajeno? Da li je mnogo aktivnije ili mnogo manje aktivno nego inače?
Odgovori na ova pitanja će vam pomoći da bolje procenite da li na vaše dete trenutna situacija utiče veoma nepovoljno ili mnogo manje nego što ste mislili.
Dete izbegava svoje drugare i stvari u kojima inače uživa
Kod dece koja pate od anksioznosti često postoji „izostanak zadovoljstva“ u odnosu na uobičajeno ponašanje.
Deca su trenutno veoma ograničena kada je u pitanju njihova svakodnevnica. Ali ako je vaše dete sasvim odustalo od aktivnosti u kojima je inače uživalo ili od prijatelja koje voli, to je već znak anksioznosti.
Potražite ove „crvene zastavice“ koje bi vam ukazale na postojanje dubljeg problema koje vaše dete eventualno ima.
Stalno postavlja ista pitanja
Deca inače postavljaju puno pitanja o tome šta se dešava sa KOVID-om i kako će on da utiče na njihove živote posle mnogo meseci provedenih kod kuće. Ali pitanja tipa zašto se vraćaju u školu posle toliko vremena su stvar dečje radoznalosti.
Ipak, ako dete stalno ponavlja ista pitanja i traži da ga razuverite, ono se verovatno bori sa strahovima. Vaš zadatak je da kada počne da se raspituje za to što ga muči, vi pokušate da otkrijete stvarne razloge koji se kriju iza ovih pitanja i pitate ga kako možete da mu pomognete.
Njegova imaginativna igra se promenila
Dok se igraju, deca koriste kompleksne ideje i osećanja. Tako uče o svetu oko sebe. Dakle, igra vašeg deteta je odličan način da vi shvatite kako se ono oseća.
Ako se vaše dete inače igra čajanke sa svojim lutkama, a sada glumi da se lutke među sobom tuku, to može biti znak da je ono anksiozno. Isto važi i za obrnut proces: ako se dete ranije prvenstveno igralo mačevima, a sada se igra na mnogo mirniji način, obratite pažnju.
Naravno, možda je samo u pitanju promena načina igranja. Zato dobro osluškujte svoje dete i pokušajte da vidite šta izaziva te promene.
I konačno – ohrabrujuće vesti
KOVID-19 zaista utiče na neku decu, naročito onu koja su već imala probleme sa mentalnim zdravljem ili žive u porodicama koje su finansijski teško pogođene posledicama ovog virusa, ako nisu dobijala dovoljno nege ili ako su članovi porodice bili žrtve KOVID-a.
Ali čovek je i neverovatno otporno biće, posebno deca. Kako tvrdi Ginasi, do sada smo se kroz istoriju susreli sa mnogobrojnim pošastima, ratovima i glađu. Sva ta iskustva su zapisana negde u našim genima. I zato deca imaju veliki kapacitet za otpornost prema lošim događajima.
Roditelji će pomoći svojoj deci da otkriju ovaj svoj resurs tako što će kontrolisati vlastitu anksioznost. Takođe, daće im mogućnost da pričaju o tome šta osećaju i kakvo je dečje iskustvo ove školske godine koja je nova i drugačija.
Vi kao roditelj prvenstveno treba da pitate jednostavno i otvoreno: „Počinje škola. Šta misliš o tome?“ Deca će vam reći zbog čega su uzbuđena, ali i šta ih frustrira. Između redova pročitaćete i šta je to što vas plaši, a što su ona osetila. Često je odgovor jednostavan i leži u njima, ali je nekad i u vama.
Priredila: Maria Milojković