Истраживања показују да све више деце има проблема с когнитивним способностима и пажњом, да пате од депресије и немају емпатију. То су само неке од последица прекомерне употребе технологије
Тешко је данас бити мудар па наћи праву меру када је реч о томе колико деца смеју да користе разне уређаје. Зато треба послушати савете стручњака који су се тиме подробно бавили – ти савети се нимало неће свидети деци, али неће се допасти ни неким родитељима.
Америчка педијатријска академија и Канадско друштво педијатара објавили су да деца до друге године не би уопште смела да буду изложена утицајима технологије, деца од треће до пете година требало би да имају ограничен приступ технологији на један сат дневно, а деца и адолесценти од шест до 18 година не би смели да проводе више од два сата дневно пред различитим екранима, преноси Хуфингтон Пост.
Стварност је мало другачија. Коришћење медија код деце и адолесцената знатно је повећано у последњих 10 година, што је документовано и бројним истраживањима.
Најновији извештај из 2010. године о понашању 2.000 деце и адолесцената од осам до 18 година показала је да просечно дете проведе 7,5 сати дневно користећи разне медије. Међутим, због мултитаскинга, деца су заправо под утицајем медија 10,75 сати дневно!
Све више педијатра саветује родитељима да деци ограниче време проведено са технологијом, поготово коришћење мобилног телефона и таблета.
Последице неконтролисаног коришћења мобилних телефона, лаптопова, таблета, као и седење пред телевизором, јесу озбиљне а понекад и застрашујуће, показује велики број истраживања којима је у центру развој детета окруженог технологијом.
Ово је 10 разлога зашто деци треба строго ограничавати употребу технологије:
1. Убрзани развој мозга
До друге године живота мозак се повећа за три пута и наставља убрзани развој до 21. године. Рани развој мозга је под утицајем разних надражаја у дечјој околини или је повезан са недостатком надражаја. Данас је чак једно од троје деце која крећу у школу заостало у развоју.
Истраживање Америчког универзитета за педијатрију објавило је резултате истраживања које је укључило 2.200 породица из 10 развијених земаља које имају децу узраста између две и пет година, а показало се да је 58 одсто предшколске деце знало да игра игрице на компјутеру, али само девет одсто њих умело је да завеже пертле.
Показало се да је претерано излагање технологији директно повезано са проблемима поремећаја и мањка пажње, кашњењем у когнитивном развоју, отежаним учењем, повећаном импулсивношћу и смањеном способношћу контролисања осећања и понашања.
2. Кашњење у развоју
За коришћење технологије потребан је минимум физичке активности (углавном се своди на куцање на тастатури), а то може резултирати закаснелим физичким и психичким развојем.
Свако треће дете креће у школу са смањеним способностима, а то дугорочно утиче на писменост и напредак у образовању. Задаци које су генерације пре 20 година решавале користећи логику преусмерену из игара као што су ластиш или жмурке најновије генерације уопште немају.
Покрет активира мишиће и зглобове и подстиче мозак на решавање проблема у кретању, те на тај начин повећава способности учења и логичког повезивања.
3. Гојазност
Учесталост гојазности код деце повећана је чак пет пута, а томе искључиво доприноси физичка неактивност и неправилна исхрана.
У нашем окружењу је све више прекомерно ухрањене и гојазне деце и младих, потврђују резултати истраживања здравља становништва Србије из 2013. године.
Према тим подацима, више од четвртине (28,2 одсто) деце и адолесцената узраста од седам до 14 година било је прекомерно ухрањено, од чега је 13,7 одсто гојазно – а 2000. проценат прекомерне ухрањености у популацији деце и адолесцената од седам до 14 година био је 8,2 одсто, а гојазности 4,4 одсто.
Један од главних узрока овако поражавајуће статистике јесте премало кретања, превише времена пред телевизијом и на паметном телефону. Претерана тежина води дијабетесу и повећава ризик од раног срчаног удара, озбиљно скраћујући очекивану дужину и квалитет живота.
4. Поремећаји у спавању
Превише времена проведено испред екрана ТВ-а, мобилног телефона или таблета, који сви зраче, ствара разне поремећаје у спавању који су код деце у драматичном порасту.
Излагање деце неразумљивим садржајима подстиче ноћне море, месечарење, неправилне обрасце спавања, а све то се може задржати јако дуго у дечјој подсвести, будући да она не могу интерпретирати оно што не разумеју.
5. Менталне болести
Прекомерно коришћење технологије сматра се узрочним фактором у порасту стопе дечје депресије, анксиозности, поремећаја пажње, аутизма, биполарног поремећаја, психозе и проблематичног понашања деце и адолесцената.
– Сваки додатни сат или дан проведен пред телевизијом, на таблету или на паметном телефону у адолесценцији је повезан с већим изгледима да се код младих појави депресија – објаснили су дански психолози Андреас Гронтвед и Ј. Сингхамер.
6. Агресија
Деца која подстицаје из околине првенствено примају из медија (филмови, игрице, цртаћи) или путем интернета немају развијену емпатију, што резултира честим изливима беса, агресијом и све већим проблемом злостављања путем социјалних мрежа.
Комуникација путем интернета искључује контакт базиран на нашим чулима – виду и слуху. Због тога деца која малтретирају другу децу то не виде, а с тим не виде ни последице свог понашања.
Резултати више од 2.000 научних истраживања показала су да значајна изложеност насиљу у медијима повећава ризик од агресивног понашања код деце и адолесцената, чине их неосетљивим на насиље и уверава их да је свет „опасније и страшније“ место него што јесте, стоји у саопштењу за медије Америчке академије за педијатрију.
7. Зрачење
У мају 2011. године СЗО је класификовао паметне телефоне (и остале уређаје који се могу повезати на бежичну мрежу) као претњу 2Б нивоа (могуће канцерогени медији) због просечне количине радијације коју одашиљу.
Џејм Макнејм је са канцеларијом „Здрава Канада“ у октобру 2011. године издао упозорење у којем се наводи: – Деца су осетљивија на разне потенцијално негативне утицаје него одрасле особе јер су њихови мозгови и имунолошки систем још увек у развоју, тако да се не може рећи да је исти ризик за децу и одрасле.
8. Дигитална деменција
Интернет је омогућио да се садржаји стварају и деле 100 пута брже него пре. Технологија је еволуирала, али наш мозак није и ту се ствара проблема код деце и младих што „уживајући“ такав садржај њихов мозак не може стварати узрочно-последичне везе између разних чињеница.
Такав стимуланс заправо узрокује смањену концентрацију, отежано памћење будући да мозак не стигне да селектиује битне од небитних информација, те да их путем неурона пошаље фронталном кортексу.
9. Зависност
И родитељи све више времена проводе пред разним екранима, а све мање времена са својом децом. Није ретка појава видети маму и тату како гледају у своје телефоне док дете седи поред њих у колицима и покушава да привуче њихову пажњу.
Будући да се не могу повезати са родитељима, деца почињу да се повезују са уређајима, што може резултирати зависношћу, а забрана даљег коришћења уређаја узрокује емотивну нестабилност.
10. Неодрживост
– Начин на који се деца данас одгајају и образовање засновано на употреби технологије није одрживо. Деца су наша будућност, али она немају будућности ако се њихови животи врте око технологије – објашњава Крис Роуен, педијатар терапеут и стручњак за развој деце. Крис је покренула и програм чији је циљ помоћи деци и родитељима да кроз едукативне програме, вежбе и тренинге реше проблеме узроковане прекомерним коришћењем дигиталних медија.
Имајте на уму и то да један од пионира технологије и развоја интернета није дозволио својој деци приступ технологији и интернету. Звао се Стив Џобс.