Васпитати дете на такав начин да оно постане зрело и одговорно може бити пут са пуно препрека. Некада све иде глатко, али шта када дете постане бунтовно и својеглаво? Све је било у савршеном реду док одједном ваше дете није одлучило да више не жели да поштује правила. Упозорили сте, скренули пажњу на хиљаде пута, али без успеха. Време је да нешто предузмете и да га дисциплинујете, али како да знате да то радите на прави начин и да доносите добре одлуке?
Педијатар Едвард Гејдос даје неколико савета шта треба и шта не треба радити када васпитавате децу.
Не посматрајте дисциплиновање као кажњавање
Дисциплиновање може деловати као да кажњавате дете. Ипак, дисциплина представља средство којим активно ангажујете децу како би изградили њихов карактер.
„Дисциплином учимо децу самоконтроли и уздржавању“ каже педијатар Гејдос. „Кажњавање је директна и сурова метода којом детету ускраћујемо право на нешто.“
Дисциплина је далеко ефективнија од кажњавања, али захтева и доста рада, јер је то процес.
Казна и дисциплина понекад могу деловати као иста ствар, али је разлика у томе како се ви као родитељ поставите. Примера ради, ако кажете „нема телефона пет дана зато што си добио лошу оцену“ – то је казна. Ако, пак, кажете: „Жао ми је, али видим да екрани ометају твоје редовне обавезе и да због њих добијаш лоше оцене. Зато ћемо морати да их се одрекнемо на неко време, док се ствари не промене.“, то је онда дисциплина.
Видите ли разлику?
Не заборавите да похвалите своје дете
Изузетно је важно да обратите пажњу и приметите када је ваше дете добро и да похвалите његово лепо понашање. Уколико то не учините, створићете осећај да ма колико добро било то што је урадило, није достојно баше похвале и да самим тим није довољно добро.
„Одвојте време да у потпуности саслушате шта дете има да каже и сложите се уколико мислите исто. Ако се не слажете, искажите то на детету разумљив начин и дајте му времена да схвати зашто је то тако.“ каже доктор.
Одличан пример су родитељи који показују емпатију и који су на располагању својој деци за било шта. Кључ за све је добра комуникација.
Поставите јасне границе и придржавајте их се
Дајте времена деци и пубертетлијама да схвате какво понашање очекујете од њих. Када једном поставите границе, врло је важно да их се увек држите.
„Ограничења се постављају и потом следе“ каже доктор Гејдос. Ако дете посрне, оно треба да зна да ће доћи до очекиваних и већ познатих последица. Нема изненађења, нема преговора, нити одступања.
Овим моделом понашања га учите да буде одговорно, зрело, свесно својих поступака и какве последице ти поступци носе. Даље, на овај начин га учите критичком размишљању које ће му помоћи да преиспита све одлуке и њихове потенцијалне последице пре него што их донесе и спроведе у дело.
Немојте да претите нити да експлодирате
Упозоравање деце да буду добра је сувише широк појам. Немојте претпостављати да деца знају шта под тим појмом родитељ мисли. Деци треба јасно ставити до знања како родитељ жели да се понашају и шта подразумева под појмом „добро дете“.
Дете није свесно и када је мало не може да зна шта ви желите од њега, зато је врло важно да му то кажете како би се оно понашало у складу са очекивањима.
Уколико родитељ претпоставља да дете зна шта он жели и очекује, без да му то претходно објасни, и уколико поставља нереална очекивања и границе, може само довести до фрустрација. Ово даје простор за бесне реакције или да Вас емоције понесу али не баш у правом смеру.
Будите родитељ, не и другар
Вероватно ћете се сложити да је примамљиво бити најбољи другар свом детету. Међутим, деци је потребно да будете родитељ и да их учите свему док одрастају.
Дисциплиновање вашег детета и постављање ограничења улиће му самопоуздање док је у процесу учења како да се креће кроз живот.
„Родитељи који дисциплинују своју децу нису пасивни посматрачи, већ су активно укључени као учитељи. То је сталан процес који захтева константан рад“ каже доктор.
Дисциплиновање ће се и те како исплатити док посматрате своје малишане како одрастају, постају самоуверенији и развијају задивљујуће моралне карактеристике.