Два мита кроз која ћемо настојати да Вам приближимо савремено разумевање развоја и родитељства. Kао и у претходном тексту, циљ нам је да разумете суштину аутентичног приступа васпитању свог детета и да родитељство схватите као природан процес, пун изазова али и уживања.
Мит: Љубав и „размаженост“ имају везе једна с другом
Будимо искрени, шта највећи број родитеља прво пожели да уради када његово дете плаче? Родитељ има потребу да природно одговори на сигнал који дете шаље: да га утеши или збрине. Родитељи често извештавају о нелагоди изазиваној нескладом између сопственог осећаја и порука околине које гласе: „не навикавај га на руке“ „ако детету све дозволиш, попеће ти се на главу“ „види како је размажен/а, стално тражи маму“ и тако даље. Родитељ се овде налази у дилеми да ли да поступи по свом инстинкту или по препорукама других.
Највећи број савета о родитељству које добијамо из окружења, били су функционални у време када су се деца посматрала као „мали одрасли“ односно када друштво није било окупирано васпитним стиловима и индивидуалним, развојним потребама сваког детета. Овако су родитељи обезбеђивали више времена за послове који их чекају, за бројне кућне обавезе око великог домаћинства и других чланова породице (који, будимо реални, постоје и данас). Међутим, оно што савремена истраживања показују говори нам да је дете које не плаче, не тражи контакт са родитељем када је узнемирено или физички болесно, заправо одустало од бриге. То значи да се „одвикло од руку“ на којима је биолошки предодређено да буде. То такође значи да је ово дете схватило да је спољашњи свет лоше место, да је једини начин да му потребе буду задовољене да се само збрине, да не може да се ослони на друге, а касније је могуће да поверује и у то да није вредно туђе пажње и љубави.
Љубав не подразумева ускраћивање аутномије и прилика за развој самопоуздања. Таква љубав, у ма којим количинама да је делите са дететом, не може да размази дете. Може само да му покаже да је вољено и жељено у садашњем тренутку, што је велики ресурс за будући развој и доживљај себе.
А како онда постоје „размажена“ деца? Ако претпоставимо да под појмом „размажена деца“ подразумевамо ону децу која испољавају неадаптивна, социјално непожељна понашања, можемо тражити узроке због којих су се таква понашања развила. У најширем смислу, можемо закључити да тој деци није одговорено на аутентичне потребе, већ на оно што су родитељи сматрали да је деци потребно у том тренутку. Тако на пример, савремени начин живота често изискује прековреми рад и слично, што са собом повлачи одсуство од куће и породице. Родитељи често осете грижу савести што не проводе довољно времена са својом децом, сматрају да им не пружају довољно и због тога теже да тај недостатак надокнаде куповином материјалних ствари (играчака, таблет уређаја и слично). Ове материјалне ствари ће свакако инстант усрећити дете, али њихова аутентична потреба није за играчком, већ за љубављу и бригом. Kада купујемо љубав и ускраћујемо прилике за развој самосталности и доживљаја самоефикаснсти, ризикујемо да „размазимо“ децу на онај начин који није повољан за њихов психолошки развој. Аутентична љубав је неопходна за развој здраве личности, стога се слободно препустите и не ускраћујте је.
Мит: На Инстаграму су сви бољи родитељи од мене
Број инстаграм налога кроз које се промовишу сопствене родитељске компетенције, породични живот и породична интима, преплавила је ту друштвену мрежу. Поједини инстаграм налози су постали веома утицајни, а родитељи заступљени као компетентни узори и ван света друштвених мрежа. Тако, често имамо прилику да слушамо савете о родитељству од нпр. једне мајке, која, осим што има креативан инстаграм налог и несебично дели своја искуства у родитељству, нема друге неопходне подобности да говори на ову важну тему. И оно што је веома чест утисак њихових „пратилаца“ јесте да овим родитељима све врло лако иде од руке.
Чињеница да су ови налози тако популарни не изненађује. Сама тема родитељства је врло популарна, о њој можемо чути по нешто у медијима готово сваки дан. Уз то, улога родитеља је веома важна и мали је број оних који би рекли да им је неважно да ли ће бити добри родитељи. Но, посебно је проблематично што се на друштвеним мрежама креира представа и о овој теми, која уопште не репрезентује стварни живот. Ретки су (готово непостојећи) налози на којима можете видети да родитељ данас није стигао да скува ручак, јер је дете тражило више неге и контакта него иначе. Где домаћинство не блиста, јер родитељ данас није успео да организује добро свој дан. Или није хтео да организује свој дан. Где, се поред изазова које родитељство са собом носи, носимо и са конфликтима унутар уже и шире породице, бригом за неког другог члана из шире породице, са финансијским проблемима и слично.
Стога, ако мислите да су сви на инстаграму бољи родитељи од Вас, могуће да јесу. Али само на инстаграму! У реалном животу се сви носимо са много више изазова, него што смо спремни да поделимо на некој платформи, која и јесте популарна делимично и због могућности да се прикажемо у социјално пожељном светлу.
Уколико сте препознали да су Вам ове теме релевантне за рад на себи и да би Вам у томе добродошла подршка, стручни тим Психолошког Центра СЕЛФ Вам стоји на располагању.
Овај текст је део пројекта „Питајте психологе: Митови и истине о менталном здрављу“ који је подржала Градска управа за здравство, града Новог Сада.
Извор: self.rs