Време проведено у изолацији током пандемије коронавируса није било лако ни за децу ни за родитеље. Мало дружења, мало боравка ван куће, а пре свега мало кретања које је кључно за правилан развој мозга код деце.
Др Ранко Рајовић, наводи да се на основу спроведених анкета, може рећи да смо током периода изолације имали две групе деце. Деце којима је било дозвољено да раде шта хоће – гледају телевизију, играју игрице и проводе време за компјутером, а другу групу чине деца са којом су радили родитељи, јер су и они били код куће.
„Ови родитељи су морали поново да буду креативни, да осмишљавају игре и проведу време са дететом. Онда смо ми покренули тим на педагошком факултету ‘Време је за НТЦ’ где смо, буквално, давали савете родитељима шта да раде из дана у дан“, каже др Рајовић.
Када је Гари Каспаров изгубио шаховску партију од компјутера, цео свет је био у шоку. Но, тада је одређен нови приоритет јер се схватило да људи више не могу бити бољи од компјутера по броју информација и комбинација, али је зато пажња усмерена на оно што компјутери немају – пет кључних ствари које морају бити циљ сваког образовног система – да деца имају нове идеје, да буду креативна, тимски рад, да помажу једни другима и емпатија.
Мозак је орган за преживљавање и одмах укључује своје капацитете када је нешто нелогично. Да ли је то нешто што ми конкретно видимо или смо само замислили, мозак те регије активира. То су асоцијативне регије које чине 30 одсто мозга. Мала деца све повезују на неки својствен начин. Немају пет информација да би нешто закључили, али имају прву, другу и пету на основу којих донесу погрешан закључак, који је у ствари креативност.
„Ако знамо да су креативност и нове идеје у асоцијативним регијама мозга, онда треба да их активирамо. Деца у вртићу то и раде, али када дођу у школу уче чињенице, што је нормално, међутим, начин образовања је такав да им затварамо асоцијативне регије“, напомиње гост Јутарњег програма.
Оно што забрињава јесте стање фине моторике код деце. Недостатак фине моторике указује да у мозгу нису развијене значајне регије. По недавним истраживањима 50 одсто деце до пет година није могло, када ослоне руку на чврсту подлогу, да подигне четврти прст на руци. Да истовремено подигне други и четврти прст није могло, чак, 70 одсто деце. То показује да ако нема фине моторике, да мозак није још развијен, објашњава др Ранко Рајић. Кинези су још давно рекли – „Деца која су успорена са прстима су успорена и мисаоно“.
Зато др Рајовић саветује родитељима да што чешће изводе децу у природу, јер мозак се развија кретањем. Када трчимо, окрећемо се, скачемо, мозак повезује различите регије и на тај начин се формирају нервни путеви и синапсе.
„Основни савет за све родитеље је да вам дете до шесте године буде спретно, окретно и да нема прекомерну тежину“, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму др Ранко Рајовић.
Извор: РТС