Питање ауторитета је тема о којој се често говори, међу наставницима, ученицима и родитељима.
А шта је то уопште ауторитет?
Реч ауторитет потиче од латинске речи ауторитас, а означава углед, достојанство, утицај заснован на угледу, користи се за особе које имају углед заснован на знању и способности.
Почевши са основним значењем овог појма долазимо до тога, да се он врло разумљиво, веома често везује за наставника, јер је његова улога и положај у друштву управо тако перцепирана, као неког ко због својих знања и способности завређује углед.
Нажалост, сведоци смо да се у савременом добу, та димензија наставникове личности урушава и можемо приметити да у том пољу рада образовних установа долази до озбиљне промене, неки би могли рећи и кризе.
Зашто је то тако? Сматрам да, осим друштвених промена које утичу на заокрет у поимању ауторитета наставника, значајну улогу игра и промена парадигме начина учења и улоге наставника у том процесу.
Током веома дугог периода наставник је био онај који својим ученицима преноси знања и он је из те перспективе имао екслузивитет неког ко поседује знање и позицију да диктира услове у којима ће се учење десити. Појавом технологија и мултиплицирањем извора знања, та позиција се неповратно мења. Уместо пружалац знања, од наставника се сад очекује да буде модератор учења, да ученике усмерава и води кроз процес учења, мотивише и охрабрује да истрају у свом раду.
Таквом променом, логично се мења и сам однос наставника и ученика, од оног где наставник говори, а ученик слуша, ка сарадничком односу, у ком се обе стране подешавају тако да на најбољи начин постигну заједнички циљ, а то је учење.
Транзиција између те две, доста различите, позиције није једноставна и не може се десити одједном, јер захтева промену бројних актера целог процеса.
Чини ми се да остаје веома тешко дефинисати који су то елементи који једног наставника чине особом од ауторитета.
Промишљајући о томе, схватила сам да је важно да се избегне она очекивана хипотеза, да су наставници који су строги и често примењују репресивне мере у свом раду, управо и они за које се сматра да имају ауторитет.
Најбоља илустрација погрешне перцепције таквог ауторитета јесте управо завршетак школовања, када ти наставници одједном губе средства којима су суверено владали у учионици и тада се однос ученика према њима напрасно мења. То су оне ситуације када се строги наставници чудом чуде како им се бивши ученици ни не јаве на улици.
У том односу је очигледно да је наводно поштовање било условљено искључиво директном зависношћу оцене и успеха ученика од односа према наставнику.
Из чега тачно произилази ауторитет наставника у школи?
Кроз бројне разговоре са колегама и истраживање различитих извора, дошла сам до неколико заједничких именитеља које сматрам кључним елементима ауторитета наставника, а то су:
● поштовање
● самопоштовање
● јасно дефинисана границе и правила
● доследност
● правденост
● познавање предмета и однос према раду
Да би нас ученик уважавао и поштовао, и посматрао нас као особу од ауторитета, потребно је пре свега да му покажемо да поштујемо његову или њену личност, са свим различитостима које то подразумева и у свим ситуацијама, и када је успешан, неуспешан, послушан и непослушан.
Осим поштовања које указујемо ученику, такође је потребно да имамо и висок ниво самопоштовања и јасне границе када је у питању однос ученика према нама. То значи да ћемо увек реаговати на неадекватно понашање усмерено на нашу личност, уз висок ниво самоконтроле и способност обуздавања импулса да реагујемо исхитрено и неприкладно.
Јасно дефинисана правила понашања и границе, којих је потребно да се придржавају сви актери образовно-васпитног процеса су јако значајан елемент у регулисању односа у учионици, а самим тим и односа између наставника и ученика.
Сви волимо да функционишемо у познатим и дефинисаним условима, па тако наставник који уме јасно да дефинише оквире прихватљивог понашања и истих се доследно придржава, увек и једнако поступа са свим ученицима, ужива велико поштовање својих ученика и поседује заслужени ауторитет.
Компетентност наставника за предмет који предаје и посвећеност послу који ради су чврста основа његовог ауторитета, јер они представљају длето у рукама уметника који својом вештином завређује поштовање и дивљење.
Аутор: Александра Крстић-Јовић, мастер педагог