Не. Крај приче.
Пријатан дан вам желим!
Добро, мало се шалим.
Ево, док ово пишем, ипак ми падају на памет два чврста аргумента који говоре у прилог томе да ученици треба сами да бирају где ће седети.
Први разлог је да такав избор буде награда или подстицај. Други је да на основу таквог избора, након што ученици сами донесу одлуку, учитељ може прецизно уочити ко никако не би требало да седи заједно или ко је изабрао место које му ни најмање не омогућује квалитетно суделовање у настави. И кад им допусти да неко време седе по распореду који су сами одредили, наставник ће врло брзо успоставити оптималан распоред, управо на основу информација које је прикупио док су ђаци седели како су хтели.
То су, дакле, разлози који иду у прилог томе да дозволите деци да сами успоставе распоред седења, на почетку. Укупно два разлога.
С друге стране, постоји низ разлога зашто у учионици треба да постоји задат распоред седења. Неколико њих, о којима управо размишљам, односе се на учитеља и његов комодитет, али сви остали разлози односе се на ученике и на чињеницу да задат и унапред договорен распоред седења који се поштује значи читав низ добробити за ученике.
Смањује нервозу и немир код ученика
Сви се ми осећамо боље и сигурније кад бар донекле можемо да рачунамо на извесност одређених догађаја и ситуација. Већина људи жели да зна шта их очекује. Ученици нису изузетак. Кад улазе у учионицу не знајући где треба да седну, осећају се несигурно.
Смањује могућност манипулативног и насилног понашања
Када појединости попут распореда седења нису одређене, код неких се ученика јавља манипулативно и насилно понашање; узнемиравају друге ученике, психички или и физички, како би се домогли жељених места. Када та места одређује неко ко је већи ауторитет од њих самих, онда нема места сукобима.
Ствара се потребна равнотежа односа и могућности
Кад нема задатог распореда, активнији и заинтересованији ученици похрлиће у прве клупе док ће се они који имају потешкоћа с мотивацијом или комуникацијом склонити у последње редове и тамо мање запажени продубити своју немотивисаност или немогућност учествовања у разговорима. Зато је важно да, одређујући распоред седења, учитељ успостави равнотежу.
Вежбају се комуникацијске вештине и способност прихватања
Ни у другим животним ситуацијама као што је вожња у аутобусу, место у позоришту или сутра у канцеларији, не седиш увек с оним с ким си замислио. Почев од школе, распоред седења где је поред нас неко с ким немамо развијен однос, начин је да вежбамо комуникацију и учимо да се прилагодимо.
Омогућује диференцијацију
Учитељи познају своје ученике и њихове потребе. Задат распоред седења подразумева одговарајућа места за ученике с понашањима из спектра АДД-а, за оне који слабије виде или чују или имају потребу за учесталијим покретима односно кретањем. У млађем узрасту, ту су и ученици који пишу различитом руком, треба припазити да се леворуко и десноруко дете ускладе с обзиром на место седења.
Учитељу штеди кораке
Понекад је у одељењу ученик за кога се подразумева да му током часа морате више пута прићи из различитих разлога. Желите да седи на месту на којем вам је тај приступ најприкладнији, како бисте то могли што чешће и без прекида за остале ученике да му помогнете у томе што ради.
Праведно је
Ученици доживљавају да је тако праведно. Не морају међусобно да расправљају и боре се за доминацију, без обзира на то да ли је у фокусу њихових жеља реч о првим или задњим редовима у учионици.
Евидентно је ко недостаје.
Већ при првом погледу на учионицу (и ученике, наравно), учитељ може препознати које је место празно и ко тог дана (или часа) недостаје.
Ствара нова пријатељства.
Многима од нас се догодило да смо упознали неке од својих најбољих пријатеља тако што нам је додељено да у ђачким данима седимо заједно.
Распоред седења може се, некад и мора, мењати током године. Можете од тога направити и праву свечаност.
Битно је да су и појединачне и заједничке потребе испуњене и да се сви осећају угодно, да знају зашто је нешто урађено управо тако како јесте и да, с обзиром на распоред седења, не постоје никакве недоумице и сметње како би се главне активности којима смо у учионици посвећени, могле неометано спроводити.
Аутор: Katrina Ayres, учитељица и аутор неколико издања на тему подучавања
Приредила: А. Цвјетић
Извор: awesometeachernation.com / skolskiportal.hr