У готово сваком одељењу бар једно дете болује од болести за коју педијатри раније нису могли ни да замисле да се јавља у школском узрасту. На питања које су то болести, због чега се јаваљају и који здравствени проблем је најаларматнији, одговара др Дивна Видовић, педијатар Дома здравља ‘Звездара’.
Здравствени проблеми који до пре само једне деценије нису могли да се повежу са дечјим узрастом, постали су учестала појава која се открива на редовним систематским прегледима школараца. У готово сваком одељењу бар једно дете болује од гојазности, хипертензије, дијабетеса типа 2, психоза или аутизма, док су пре 15 година ове болести код деце биле реткост.
Докторка Дивна Видовић, педијатар Дома здравља „Звездара“, са двадесетогодишњим искуством, каже да постоји више фактора због којих су ова обољења све чешћа.
„Нездрави стил живота одраслих се преноси на децу. Лоша исхрана, предуго седење, велики захтеви одраслих, недостатак најобичније игре лоптом и разоноде, доводе до тога да развој деце крене у погрешном смеру. Када томе додамо претерано коришћење нових технологија и недостатак времена проведеног са родитељима, јасно је због чега, осим физичких, настају и психички проблеми код деце од најранијег узраста“, рекла је др Видовић.
На систематским прегледима пред школу раније су се откривали равни табани, крива кичма и поблеми са видом. Каква је ситуација данас?
„Физијатријски проблеми, попут криве кичме и равних стопала, изражени су исто као пре 10 или 15 година. Онда је важило мишљење да је потребно да дете има ципелицу која чврсто држи стопало, чим стане на ноге, како би се избегли равни табани. То није дало одговарајуће резултате, због чега је сада препорука да дете што више хода босо. Што се тиче офталмолошких проблема, ни ту нема промена. У раном узрасту, проблеми са видом су најчешће наследни, док се стечени проблеми појављују мало касније“, изјавила је она.
Према неким подацима све је више психијатијских обољења код деце?
„Има много психијатријских обољења у школском узрасту. То су психозе које су раније биле ретке. Сада у генерацији има више од 10, 15 деце са овим проблемом којима је потребна терапија, док је раније то било једно дете. То се пре свега односи на депресију, где и наследан фактор игра велику улогу. Због тога стално упозоравамо да са децом треба проводити више времена, разговарати и реаговати одмах ако приметимо било какву промену у понашању“.
Све је присутнији проблем гојазности код деце?
Последњих година чест је случај да у само једном одељењу имате троје или четворо гојазне деце. Тога раније није било, бар не у тој мери. У предшколском узрасту је проблем мање заступљен, али нагло се повећава када дете крене у школу. Пекаре су на сваком ћошку, родитељи су све попустљивији и пуштају децу да једу оно што хоће, колико год то било нездраво. Кажу, важно им је да је дете сито. Ако томе додамо чињеницу да се дете слабо физички креће, долазимо до проблема гојазности.
Неке од последица су дијабетес типа 1 и хипертензија, која је раније била неспојива са дечјим узрастом?
Дијабетес типа 1 и хипертензија настају као последица више удружених фактора. То су лоше животне навике, генетика и стрес. Од деце се захтева све више, и није довољно да, као раније, буду добри ђаци. Похађају низ активности од најранијег узраста и, баш као одрасли, све су незадовољнија, желе све више.
То је чест окидач за дијабетес типа 1, хипертензију и кардиваскуларне проблеме. Због тога се озбиљно схвата када дете, рецимо, има бол у грудима, јер то може да укаже на неко обољење. Раније је то углавном био симптом упале мишића и мањих проблема у зиду грудног коша.
Колико су чести хормонски поремећаји?
Према подацима из праксе, свака шеста девојчица школског узраста има Хашимотов тиреоидитис, односно аутоимуно обољење штитне жлезде. У предшколском узрасту, на нивоу једне генерације, то је три или четири детета. Као и код свих аутоимуних болести, узрок није познат, али се претоставља да је стрес један од битних фактора.
Који здравствени проблем код деце предшколског узраста је најалармантнији?
Дефинитивно поремећаји говора и понашања. То је узрочно-последично, јер ако дете има проблем са говором, значи да ће касније имати проблем у игри са другом децом, учествовањем у породичним и школским активностима. Међу децом са којом радим, сигурно њих 70 одсто говори неправилно и има речник веома оскудан за свој узраст. Пет одсто њих има озбиљан проблем, што значи да уопште не говоре. Понекад је у питању развојна дисфазија, али све чешће се сусрећемо и са аутизмом.
Колико је он чест?
О инфантилном аутизму се много прича. Болест расте узлазном путањом у последњих седам-осам година, док се њен тачан узрок још не зна. Од укупно осам педијатара у нашем дому здравља, пре 15 година један је имао дете са аутизмом. Сада свако од нас има по два или три детета које има дијагнозу инфантилног аутизма у предшколском узрасту.
Сигурно постоје и неки здравствени проблеми код деце који су данас мање учестали него раније?
У разговору са колегама, закључили смо да је раније било много више деце оболеле од церебралне парализе. Већ седам-осам година то није случај. Боља контрола трудница и напредак у тој области омогућили су да оболелих буде мање. Мање је и озбиљних деформитета кичме, зато што се данас брже реагује када се примети проблем. Раније се откривају и срчане мане, а гојазност се боље регулише. Стоматолошка заштита је боља и прегледи су редовнији него раније.
Колико су алергије на одређене намирнице чешће код деце?
Алергије на кравље млеко код деце су у великом порасту. Трудимо се да ниједном детету не искључимо млеко, ако се алергија не потврди уз помоћ специфичних истраживања и антитела на протеине крављег млека. Последње три, четири године огроман је пораст на нутритивне и инхалаторне алергене, а узроци су многобројни.
Извор: Новости